Kultna knjiga, posebno aktuelna unazad 10 godina. Orvelove pretpostavke, njegovi fantazmi tek danas funkcionišu.
1984 = 20??
Ne znam zašto ranije nisam pisao o knjigama koje sam pročitao i koje bih, na osnovu ličnih impresija i doživljaja, mogao da preporučim i drugima. Možda zato što sad svi preporučuju, recenziraju i kritikuju sve i svakog.
Mnoge knjige koje ću predstavii na ovom blogu pročitao sam mnogo godina ranije tako da ću pisati na osnovu sećanja. Neke ću, možda, pročitati ponovo, ali nema se vremena. Nove knjige čekaju da budu otkrivene i pročitane, a od sada i preporučene.
Za početak cele ove priče najpre ću pisati o Orvelovoj »1984-toj« jer je često spominjem u svojim tekstovima. Ujedno to mi je i jedna od omiljenih knjiga.
Sigurno je da se Džordž Orvel prevrće u grobu od kada je tamo neki Holanđanin „izmislio“, sada već svetski poznat i ultra popularan, realiti projekat pod nazivom „Veliki brat“ zloupotrebivši i banalizujući njegovog Velikog brata. U to nema sumnje. Međutim, ta činjenica samo potvrđuje da je Orvel bio u pravu kada je napisao roman »1984« pre više od 60 godina.
Te daleke 1949. godine televizori tek behu u upotrebi, kompjuter je bio daleka budućnost, a Orvel je pisao o policiji misli, telekranima koje gledaš i koji te gledaju, mentalnom ropstu ljudi, uništavanju svih institucija zaključno sa porodicom, potpunom lišavanju individualnosti i privatnosti, ubijanju ljubavi i poverenja među ljudima, slepoj i bezuslovnoj pokornosti sistemu i vlasti, kontroli ljudskim ponašanjem i mišljenjem, jednom rečju totaliterizmu 100 % delotvornom i efikasnom. Za Orvela se samo može reći da je živeo najmanje pola veka ispred svog vremena.
»1984-tu« prvi put pročitao sam 1999. godine (50 godina od objavljivanja) i dok sam je čitao nisam mogao da poverujem da se stvarnost iz Orvelove knjige presilkavala na stvarnost koju sam preživljavao. Jeste da smo za zapadom kasnili i dalje kasnimo nekoliko decenija, ali to otelotvorenje davno napisane reči me je plašilo. Imao sam utisak kao da se neko strašno predskazanje obistinjavalo. I to pred mojim očima. Sve češće sam se pitao nisu li naši političari, ti okrutni pseudooligarhi, Orvela pročitali mnogo pre mene pa da je ono što nam se dešavalo ali i dalje dešava, zapravo bila samo manifestacija i posledica primene Orvelovih metoda nad nama. Sistematsko porobljavanje ljudske svesti i misli samo da bi uspostavila totalna i večna vladavina.
Te 1999. godine bio sam 12 godina mlađi, mladić od 25 leta. Još uvek mnoge stvari nisam kapirao. Sebi i drugima postavljao sam mnoga pitanja na koja nisam znao odgovore. Zašto smo izolovani ? Zašto ratujemo ? Zašto propadamo ? Da li je moguće da je narod toliko glup ? Kada će nam biti bolje ? Zašto mora da se ratuje ? Zašto nam se sve ovo dešava ?
Mnoge odgovore saznao sam po završetku knjige »1984«. Više nisam imao potrebe ništa da pitam. Sve mi je bilo jasno. Ostalo mi je samo nadanje da se »1984-ta« neće obistiniti u potpunosti.
U vremenu kada je pisana, pa čak i nekoliko decenija kasnije, »1984-ta« smatrana je političkom utopijom, sociološkom naučnom fantastikom, futurističko-političkom filozofijom, idealnom teorijom vladavine… Međutim, danas je to gotovo realnost. Orvelijana se polako obistinjuje i uspostavlja na svetskim nivoima. Danas su se stekli uslovi da konačno nastupi Orvelova “1984«-ta godina. Hi-tec tehnologija konačno može omogućiti potpuno ostvarenje Orvelove mračne fikcije. Neko bi to možda nazvao Novi svetski poredak, Globalizacija, Imperijalizam… Orvel ga je nazvao 1984-ta.
Neminovno je da spomenem da me delovi knjige »1984« u kojima se detaljno opisuju postupci i objašnjavaju razlozi i nužnosti sistematskog uništavanja svih oblika i formi pisane reči od strane državnih aparata, bezuslovno asociraju na nacističku Nemačku, Hitlera, masovna spaljivanja određenih knjiga. Mislite da je Hitler bio toliko lud? Nije on spaljivao knjige zato što mrzi Jevreje, Cigane, Slovene… Spaljivao je tajna znanja i učenja, opasne istine, retku mudost, istoriju, dokaze, sve ono što profani svet ne bi nikad smeo da zna niti sazna. Znao je on da je znanje moć. Zato je moć čuvao samo za sebe. Međutim, da se ne zavaravamo. Nije to radio samo on. Mnogi i dan danas to čine. Hitler je to samo sprovodio teatralno i javno. Sva sreća (ili nesreća?) da je »1984-ta« napisana posle 2. svetskog rata. U suprotnom i ona bi završila na lomači knjiga. Normalno, jedna bi sigurno zauzimala počasno mesto u Hitlerovoj biblioteci. Pitanje je kako bi se odvijao 2. svetski rat da je Hitler čitao Orvela?
Zato kupite, iznajmite, pozajmite Orvelovu »1984-tu« i pročitajte je. Jeste da je knjiga napisana pre više od pola veka, da su se mnoge stvari u međuvremenu saznale, ali neka saznanja ćete ipak izvući. Pročitajte je dok ne bude kasno. Možda je neko u međuvremenu zabrani ili spali. Opasno je to štivo. Naročito po narod.
Sajt koji možda niste posetili - Exxxperiment.
