Ðuniciro Tanizaki (1886-1965) je jedan od najznacajnijih japanskih
prozaista moderne epohe i jedan od retkih pisaca koji je još u ranoj
mladosti bio prihvacen i od zahvalnih japanskih citalaca i od uglednih
kriticara. Vrlo rano, kada još nije bio dostigao šezdesetu, smatran je
živim klasikom i postao je jedan od najprevodenijih japanskih pisaca
posle Drugog svetskog rata.
Književnu karijeru zapoceo je 1909.
objavljivanjem pozorišne jednocinke, ali je javnost saznala više o njemu
tek iduce godine, kada je objavio svoju prvu kratku pricu „Majstor
tetoviranja“. Njegovi najznacajniji romani su Kljuc, Sestre Makioka,
Ukus koprive, Živi pesak, Naomi, Šunkinov portret, Slepceva prica...
Pored prica i drama, pisao je scenarije za neme i zvucne filmove. Njegov
scenario Zmijska požuda poslužio je režiseru Kendiju Mizoguciju za
filmsko remek-delo Legenda o Ugetsu.
Tematiku romana Kljuc Tanizaki je delom uzeo iz svoje životne price.
Njegov brak, koji nije bio srecan, završio se tako što je bukvalno naveo
svoju ženu Cioko da stupi u ljubavnu vezu sa njegovim prijateljem
piscem Haruom Satoom.
Psihološki uticaj takve stresne situacije na
muškarca, prikazao je i u nekoliko svojih autobiografskih prica i drama.
Opsednut fizickom lepotom svoje žene, glavni junak romana Kljuc sve
dublje iskušava tamne strane svoje duše, uvlaceci u njih ženu, cerku i
prijatelja.
