Te studije daju uvid u neka veoma značajna pitanja - ako svi mi muziku
čujemo na različit način, kako da objasnimo dela koja tolike ljude
emotivno pokreću - na primer Hendlov Mesija? S druge strane, ako svi mi
muziku čujemo na isti način, kako onda objasniti velike razlike u
muzičkim ukusima - kako to da je za nekog Mocart ono što je nekom drugom
Madona?
Muzika je za autora knjige najlepša ljudska opsesija, a
mozak i muzika zajedno pred-stavljaju način da se razumeju najdublje
skrivene tajne ljudske prirode. Upravo zbog toga je i napisao ovu
knjige, kaže autor u predgovoru. Namenjena je širokoj čitalačkoj
publici, jer je Levitin nastojao da pojednostavi teme (ali ne previše) i
sva istraživanja objavljena u knjizi su objavljena i u eminentnim
stručnim časopisima
Dok je radio kao muzički producent Levitin se
često pitao zašto neki muzičari postaju velike zvezde, dok drugi jedva
tinjaju, kako muzika nekome ide tako lako od ruke, a drugima ne, odakle
potiče kreativnost i kakva je u svemu tome uloga percepcije, te
nedokučive sposobnosti velikih muzičara i tonskih snimatelja da čuju
nijanse koje većina ljudi ne čuje? Traženje odgovora na ta pitanja
navelo ga je da pohađa predavanja iz neuropsihologije gde je shvatio da
je psihologija nauka koja ima odgovore na neka od njegovih pitanja - o
pamćenju, percepciji, kretaivnosti, i o jedinstvenom instrumentu koji
pokreće sve to: ljudskom mozgu.
