U prvom poglavlju se pojavljuje lik
po imenu Marta, koji u njegovom originalu – siguran je u to – nije
postojao. Šetajući lagano i tužno pored obale, devojka ulazi i izlazi
iz romana u jednoj jedinoj rečenici. Senize, zaprepašćen, čita dalje i
otkriva nove ispravke, među kojima i dve reči, slučajno ubačene u
tekst: „umire“ i „tvojom krivicom“. To mu izgleda kao nekakva šifrovana
poruka, upućena isključivo njemu. A ko drugi je to mogao da uradi, ako
ne prevoditeljka, Magdalena Vegas Palasio, čije se ime navodi na prvoj
strani? Ko je ta žena? I ko je Marta?
Senize odlučuje da krene na put i
tako započinje njegovo putovanje kroz sećanje, odakle izranja figura
devojčice koju je upoznao jedne večeri u Muranu, u vrtu svoje tetke.
Zbunjujuća i tajanstvena u tom času, ta devojčica je nastavila da
opseda njegove dečačke, ali i potonje snove. Masimo uzaludno prati
njene tragove u Veneciji, potom odlazi u Madrid, iz Madrida u Toledo, u
pokušaju da barem uđe u trag tajanstvenoj prevoditeljki. I dok na
svakom koraku nailazi na čudnovate podudarnosti koje mu sve više
otkrivaju život devojčice iz Murana, Senize zbunjeno uviđa da njen
život kao da oponaša jednu priču s tragičnim krajem, koju je on sam
napisao u ranoj mladosti.
