Stakleni zid

Izdavačka kuća Arhipelag objavila je novo izdanje romana “Stakleni zid” Vladimira Tasića koji daje širu sliku o 90-im godinama u Srbiji, a u čijoj je osnovi priča o ubistvu novinarke Dade Vujasinović o kojem se sada i zvanično govori – umesto ranije tvrdnje o samoubistvu

Povodom konteksta u kojem se sada pojavljuje novo izdanje tog romana, Tasić je izjavio da promena zvanične verzije o smrti Dade Vujasinović nije izazvala kod njega bilo kakvu potrebu da promeni bilo šta u strukturi ili u tekstu romana.

U romanu su, kako je naveo, ukrštene različite priče, informacije i interpretacije i snažno je implicirana svest o jednom ubistvu.

“Pišući roman, imao sam priliku da vidim dokumenta koja nisu dovoljna ili uopšte javno poznata, ali moja namera nije bila da dam bilo kakvu policijsku verziju slučaja. Želeo sam da napišem roman koji će dati književnu istinu tog strašnog događaja, ali i znatno širu sliku kako 80-ih, tako i 90-ih godina. Ponekad izgleda kako su sve te okolnosti i kako je to vreme zaboravljeno. Upravo zbog toga sam napisao ovaj roman: kako sve to ne bi bilo zaboravljeno”, naveo je Tasić, dodajući i da mu je “Stakleni zid” bio najteža knjiga za pisanje, ali mu je istovremeno i najdraža knjiga.

“Tekst romana se oslanja na brojne izvore dostupne u zbrci kiberprostora. Najveću zahvalnost dugujem stvarnosti prijateljstva sa Aleksandrom Vujasinović. Citati iz članaka i pisama njene sestre Dade, objavljeni u knjizi Svedočenja (iz obeščašćene zemlje), kao i delovi dokumenata koje mi je ustupila, korišćeni su sa Aleksandrinim dopuštenjem. Ona je, međutim, za ovu knjigu učinila mnogo više. Bez njene podrške, bez njenog razumevanja, ne bih se usudio da slobodno koristim mračne privilegije autora: da izmišljam junake i situacije kako bi priča postala književno istinita. Sada ni sam ne mogu pouzdano da odredim odnos fiktivnog i stvarnog u njoj”, naveo je Tasić o svom romanu.

Tasićev roman uzbudljiva je priča o 90-img odinama, o životu između zaraćene zemlje i izabrane emigracije, o nemogućnosti odlaska i o nemogućnosti da se veruje u bilo koju zvaničnu verziju…

Prema rečima glavnog urednika Arhipelaga Gojka Božovića, “Stakleni zid” je verovatno najsnažniji i umetnički najuspeliji roman koji je u srpskoj književnosti napisan o 90-im.

Romansijer, esejista i pripovedač Vladimir Tasić (Novi Sad, 1965) od 1988. godine živi u Kanadi, gde predaje matematiku na Univerzitetu Nju Bransvik.

Za roman “Kiša i hartija” dobio je NIN-ovu nagradu za roman godine i Vitalovu nagradu za knjigu godine, a za roman “Oproštajni dar” dobio je nagradu Radio Beograda 2 za knjigu godine na srpskom jeziku.

Roman “Stakleni zid” objavljen je na francuskom jeziku, dok su ostali Tasićevi romani prevedeni na više evropskih jezika.

Novo izdanje romana “Stakleni zid” predstavlja nastavak Tasićeve saradnje sa Arhipelagom koji je 2013. objavio i njegov “Oproštajni dar”.

Tasić je na konferenciji za novinare u Beogradu potvrdio da piše novi roman, a kako je rekao, boraveći dve nedelje u Novom Sadu, pokupio je “neke nove priče koje će možda biti tema za neki novi roman”.

(SEEcult.org)