„Jože Pirjevec je plodan istoričar. Za poslednjih trideset godina, pored
brojnih rasprava, objavio je devet monografija u kojima se bavio
slovenačkim i jugoslovenskim prostorima u XIX i XX veku. Pirjevčeva dela
su prevođena i nagrađivana. U Sloveniji mu je dodeljeno zvanje
ambasadora nauke. Tog zvanja bi on bio dostojan i da je napisao samo
studiju Tito i drugovi. Ali ona je teško zamisliva bez one široke osnove
koju je postavio svojim celokupnim delom. Bez znanja i kulture, bez
filozofije istorije i umeća kazivanja, koje je u tu osnovu ugradio.
[...]
Pirjevec je godinama istraživao u međunarodnim i domaćim arhivima.
Proučavao je različite izvore, među kojima prvi izvore diplomatske i
obaveštajne provenijencije. Ostvario je uvid u veoma obimnu literaturu.
Čitao je Titove savremenike: neprijatelje i saveznike u Drugom svetskom
ratu, ideološke protivnike u zemlji i svetu, jeretike i revizioniste u
komunističkom pokretu. Memoaristika u najširem obimu, sa mogućnošću
upoređivanja i provere, u Pirjevčevoj studiji ima mesto jedinstvenog i
nezaobilaznog izvora. Najzad, Pirjevec je čitao samog Tita, što većina
savremenih autora o njemu smatra izlišnim.“
Iz predgovora Latinke Perović
