Vujaklija - Leksikon stranih reči i izraza

Tada je što novih, što osavremenjenih postojećih dodato negde oko 4000 odrednica.

Taj broj je uglavnom pokrio dobar deo pojmova koji se odnose na i danas aktuelne informatičke i računarske tehnologije, kao i na fenomene koji prate pojedine segmente javnog života i koji utiču na jezik kojim govorimo i njegovo razumevanje.  

Tačno je, kako onda tako i danas, da izgleda da u srpskom jeziku nikada nije bilo više stranih reči, stoji takođe da je teško unapred odlučiti šta će se trajno zadržati na tome mestu a šta vremenom nestati, ali postoji jedan korpus reči u Leksikonu koje su zaista prevaziđene i koje više ne znače ono što su značile ranije i to je nešto na što se može uticati. Nije, naime, teško odmeriti kakvog traga je na Leksikon ostavila politička pragmatika tokom skoro pola veka njegovog postojanja u sredini u kojoj je malo šta ostalo pošteđeno te iste pragmatike.

Važno je reći da Milan Vujaklija u tome nije učestvovao. Zato izmene u ovome izdanju nisu brojne kao u predhodnom i odnose se na pokušaj da se iznova odrede značenja odrednicama koje su bile pod jakim uplivom ideologije sa jedne strane, i da se unesu neki pojmovi i reči koji se upravo zbog ovoga prvoga nisu ni videli ni naslućivali. Dakle, glavni napor je bio u tome da se izbegne sve ono arhaično i jednostrano i da se dadne jedan broj reči i izraza koji govore o realnosti jednog vremena koje dolazi: dakle, što manje praznih ideoloških definicija i jedan umeren odabir pojmova iz nekih novih praksi, pragmatika i gledanja na svet koji dolazi, što je sigurni smo bio i prvobitni naum Milana Vujaklije.

Ovome rečniku, koji se zbog svoga enciklopedijskog karaktera pojavljuje pod naslovom Leksikon stranih reči i izraza, cilj je da bude što praktičniji, što potpuniji i, naročito, jasan i pouzdan u obaveštavanju onih koji se budu njim služili.

Da bi ovome zadatku mogao što bolje odgovoriti, pisac je, svestan ozbiljnosti posla i teškoća koje treba savlađivati, godinama istrajno radio, odabirao i tragao, ne ograničavajući se na jednostrane izvore i interesovanja, nego svestrano, obuhvatajući sve čim se današnji čovek zanima i sa čim se može susresti. Što se tiče samog izbora reči, on je vršen tako da može poslužiti i zadovoljiti svakog našeg čoveka, s obzirom na struke itd., kao i pri čitanju knjiga, naših i stranih. Pri obrađivanju pojedinih reči i izraza, glavno težište je polagano na njihovu stvarnu i objektivnu važnost i značaj.

Pored svake glavne reči dato je, u zagradi, najpotrebnije etimološko objašnjenje, što će znatno pomoći pravilnom izgovoru i razumevanju, naročito jednozvučnih (homonimnih) reči, koje bi inače morale kod svakoga izazvati razumljivu pometnju. U ovom pogledu, ovaj se rečnik razlikuje gotovo od svih dosadašnjih dela koja su rešavala ovaj i slične zadatke.

Indocti discant et ament meminisse periti. – Oni koji ne znaju neka uče, a koji znaju neka nalaze zadovoljstvo u tome da se podsećaju.