Spojivši
znakove ovoga i svoga vremena, jezgrovitost i jednostavnost poetske
inicijacije, detalj i mnogoznačni odjek stvarnosno-mitoloških stranica
sopstvenog dnevnika, Zoran Bognar je knjigom „Albedo, Aura, Alhemija“
progovorio o neuhvatljivosti kao o žamoru iz susednog dvorišta, o
mikrokosmičkom kao o pucketanju stvari s kojima se svake večeri leže na
počinak, o tajnosti života i javnosti sna, o ličnim slovima biografije i
univerzalnim rečima ovog sveta i vremena u kom živimo. (iz recenzije
Radivoja Šajtinca)
