Isidora Sekulić:
„Anu Karenjinu - taj čudesni vrhunac umetnosti koji se diže između dve
teške krize Tolstojeva neverovanja u lepu umetnost - to delo bi, kao
neku ogromnu građevinu, trebalo možda da prevodi čitav niz specijalista,
počevši od onog koji drhće pred lepim konjem, pa do onog koji se uzbudi
pred novorođenčetom."
Laza Lazarević: „Niko više ne treba da piše,
on je rekao sve." Mila Stojnić: „U stvaralaštvu Lava Nikolajeviča
Tolstoja (1828-1910) roman “Ana Karenjina” predstavlja svojevrstan
iznenadni zaokret ka novim temama, posle završenog “Rata i mira”,
grozničavog proučavanja materijala za roman o Petru Velikom i maštanja
da napiše dramu o drevnom junaku ruskih bilina Danilu Lovčaninu."
