Anarhija teksta

Anarhija teksta je zbirka ogleda posvećena piscima druge polovine 19. veka. Naslov zbirke je inspirisan studijom o LJubomiru Nenadoviću i isprovociran njegovom tezom iz Pisama iz Nemačke o pisanju koje smo nazvali „anarhičnim“, a sam pisac pisanjem „ma o čemu i ma kako“.

Kroz različite eseje o Glišiću, Lazareviću, Matavulju, Sremcu, Veselinoviću istovremeno se detektuju „anarhični elementi“ teksta, ali se otkriva i njegova podređenost žanrovima, poetikama, hermeneutičkim okvirima autora. Posebna pažnja je posvećena kontroli teksta u vidu autocenzure, kao i iščitavanju dela preko šireg konteksta. Zato je o realističkim piscima pisano iz izokrenute perspektive – umesto o objektivnoj slici društvene stvarnosti pisano je o privatnosti, umesto o javnom životu o erotskim kriptogramima, umesto o aktuelnim društvenim temama o mitskim slojevima priče. U postrealističkom svetu u kome se realno neprestano premetalo u hiper, nad, i, ili ne-realno, zapravo su preispitivana značenja u nagoveštajima i zaboravljenim aluzijama.