Arhitektura pozorišta XX veka

Međusobni odnos pozorišne umetnosti i arhitekture bez koje se prostor za odvijanje pozorišnog procesa ne može percipirati, obrađen je pomoću naijizraženiih pojavnih oblika, pri čemu su pojedina istraživanja samog autora pionirski i dragocen materijal u našoj sredini.

Poseban kvalitet ovog dela je svestranost sagledavanja nekoliko problema, kao što su razvoj ideja o pozorišnom prostoru, tipologija pozorišnog prostora i kritička analiza objekata savremene pozorišne arhitekture.

Autor s mnogo razloga daje pregled pozorišne arhitekture u Evropi, od grčke i rimske klasike, preko renesanse u Engleskoj i Italiji, baroka u Italiji i Francuskoj, pozorišta XVIII i XIX veka, do modernih ideja.

Tako pripremljene, on nas privodi idejama koje porađa moderna, idejama o scenskom prostoru umesto o scenskom dekoru, idejama koje i danas u teatru traže svoju kreativnu primenu. Studiozan višegodišnji rad na prikupljanju materijala, dokumenata, arhitektonskih planova i programa, a naročito ilustracija, podvrgnut je rigoroznoj tipologiji zarad ustanovljavanja geneze i samosvojnosti fenomena koje autor razmatra. Polazeći od teorije i uz odgovarajuću analizu dr Dinulović u ovoj knjizi izlaže materiju u apartnom trojedinstvu: enciklopedijskim, istorijskim i kritički problematizovanim postupkom.