Slična dešavanja u okvirima SFa, dakle, nisu, ni
po profilu ni po žestini, izuzetak. Dežurni branioci čistote žanra – a
ovaj je definisan polovinom dvadesetog veka i rezultat je delimičnog
prevazilaženja paraliteratnog obrasca – izdržali su revoluciju Novog
talasa s kraja 60-ih i početka 70-ih, potom period tihog podrivanja pa
ponovo bunt kiberpanka polovinom 80-ih; ssada je na delu, ponovo,
strategija malih koraka unapred, što će reći da nema pokreta oko koga bi
se povratnici grupisali, već je promena difuzna ali i delotvorna. Tako e
čvrsto-čisto jezgro žanra ponovo na muci i trpi pritisak. Rezultat će,
verovatno, kao i ranije, biti delimično usvajanje novina i otvaranje
nove, sive, prelazne zone žanra. Tekuću promenu pokušavaju da prate i
objasne, iz različitih aspekata, teorije u rasponu od Sterlingovog
slipstrima, preko fatalističkih o kraju žanra, do onih koje pokušavaju
da (re)definišu njegovo čitanje.
