Bez stida, bez straha

Godina je 1662. i Engleska se oporavlja od građanskog rata. Sedamnaestogodišnji Vil se vraća kući pošto je završio školovanje, da bi započeo da radi posao koji mu je nametnuo njegov bogati otac. Mlada kvekerka Suzana napušta svoju porodicu da bi postala služavka u istom gradu u kome živi i Vil. Njihova priča je ona ista koja se provlači kroz vekove: o ljubavi i borbi da se ostane veran onome što je najvažnije - uprkos roditeljima, društvu, čak i zakonu.

En Ternbul je odrastala u Kentu. Volela je knjige još kao dete i sa šest godina je počela da piše priče. Ona i njena sestra Linda provodile su sate izmišljajući igre. Pretvarale su se da su pirati, ili sirene, ili su se igrale Robina Huda. Izmišljale su države i pisale priče o njihovom stanovništvu. Ana je bila stidljivo dete koje nikada nije volelo školu, koja joj je, prema sopstvenim rečima, postala podnošljivija kada je ušla u tinejdžersko doba.

Zaposlila se sa sedamnaest godina i prvi posao joj je bio u sindikatu prosvetara kao daktilografkinje. Zatim je jedanaest godina radila kao sekretarica advokatima. Pokušala je da završi studije i postane učiteljica, ali nije mogla da se nosi sa učionicom punom dece. Posvetila se majčinstvu, za koje kaže da je bio najbolji posao koji ju je najviše ispunjavao - volela je da bude kod kuće s decom i smatra da su njena deca imala velikog uticaja na njeno pisanje.

Anina deca su sada odrasla, a ona danas živi u Vest Midlandsu sa suprugom.
Napisala je brojne knjige za mlade i osvojila brojne nagrade. Anine prve dve knjige bile su objavljene sedamdesetih godina prošlog veka. Do danas je napisala preko 30 knjiga (slikovnica, novela i romana) i mnogo pripovedaka.