Središnja figura ovog romana Anite Nair, ambicioznog, toplog i maštovitog, neženja Mukundan, vraća se u rodno selo, u dubinu Indije, da bi u okruženju o kojem je sanjao kao o utočištu spoznao osećanje neuspeha, životnog debakla. Grize ga savest budući da je svojevremeno napustio sada pokojnu majku. Mori ga duh nemoći otelotvoren u liku dominantnog oca kome sin ne ume da se suprotstavi ni onda kada mu se čini da je u samo jednom NE čitava suština autohtonosti i ličnog integriteta. Rešen, ipak, da se suoči sa senkama prošlog vremena, vremena svagdašnjeg, Mukundan obnavlja dom u kojem je odrastao i unajmljuje Bhazija, odbačenog slikara, da nadgleda proces restauracije zapuštene kuće.
