Zanimljivost fikcije Gorana Skrobonje u romanu Čovek koji je ubio Teslu nije samo u tome što je Tesline laboratorije smestio u Beograd, niti zbog toga što se tu sreću Lenjin, Mata Hari, Apis, Lazar Komarčić, Jovan Skerlić, kraljevi i princeze, pokojnici i savremenici, već u tome što je iz početka stvorio jedan sasvim drukčiji svet, na osnovama biografija realnih ličnosti, ali i na osnovama apokaliptičnih vizija, u kome se granice između života pomeraju u pravcu fantastičnih obrta i prevrata od čijeg ishoda zavisi sudbina čovečanstva.
Ovo nije roman o Tesli – ovo je roman sa Teslom. Isto tako, ovo je i roman o smaku sveta i o tome koliko nauka može biti opasna.
