Međutim, kad primi preteće anonimno pismo od nekog ko tačno zna gde da je nađe, Mma Ramocve biva primorana da preispita svoju nepokolebljivu veru u dobrotu sveta i ljubaznost suseda. Dok razmišlja o identitetu autora pisma, Mma Ramocve mora da se pozabavi i ostalim problemima, profesionalnim i privatnim. Tu su dirljiva potraga jednog usvojenog deteta za njegovom pravom porodicom i skupo lečenje koje je gospodin Dž. L. B. Matekoni pronašao za njihovu usvojenu kćerku Motoleli. Koristeći se svojim uvek vedrim raspoloženjem i stečenom mudrošću da bi izašla na kraj s ovim nezgodnim problemima, Mma Ramocve ipak zatiče sebe u razmišljanju o komplikovanoj prirodi istine i pita se da li je ponekad ipak bolje ako je ne saznamo...
Ovim najnovijim događajima na Tlokvenškom drumu, Aleksandar Mekol-Smit nam svojom briljantnom pripovedačkom veštinom otkriva da postoji vrlo malo problema koji se ne mogu rešiti dobrotom i vrlo malo sušnih sezona koje ne završavaju dobrodošlom kišom.
Autorovu prozu krase jednostavnost, milozvučnost i preciznost. Zahvaljujući njegovim opisima, čovek se oseća kao da stoji usred pejzaža Bocvane. Ovo je umetnost koja u sebi krije umetnost. Odavno nisam pročitao ništa što mi je priuštilo tako nepomućeno zadovoljstvo.
