Odrastajuci u
litvanskoj sredini, mali Tomas ne shvata da meša poljski jezik s
litvanskim, što će kasnije postati uzrok mnogih njegovih poniženja,
naročito u školi. Veoma rano je spoznao šta znači živeti na granici dve
kulture. Mržnju Litvanaca prema poljacima oseća naročito zbog svoje
poljskosti i " gospodstva".
Roman je povratak predelu detinjstva, otuda
poetsko predstavljanje prelepih, zelenih pejzaža Doline Ise.
Zahvaljujuci
velikoj osetljivosti junaka u percipiranju sveta skoro svim čulima, čitalac može prosto da oseti lepotu opisivanog predela. Uz sve to, u
romanu ima mitologizacije, bajkovitosti. Knjiga ima dosta esejističkih
elemenata, u kojima se uspomene prepliću sa istorijskom
perspektivom.
Tomas razmišlja o problemima života i smrti, o mestu čoveka
u svetu, o njegovom odnosu prema prirodi.
Autor je svestan da veliki svet može da promeni junaka, ali zna sigurno da Tomas nikada neće zaboraviti zemlju svog detinjstva.
