Džanki

Džanki je Barouzov prvi roman, pretežno autobiografsko svedočanstvo o začaranom krugu zavisnosti, lečenja i povratku drogi, koje se i dan-danas smatra najodvažnijim i najnepristrasnijim svedočanstvom te vrste. Knjiga obrađuje skoro sve aspekte života zavisnika, od nabavljanja do korišćenja droge, izbegavanja policije, krize, boravka u zatvoru zbog posedovanja, lečenja i raznih nepodopština u koje je narkoman spreman da se upusti kako bi došao do droge (dilovanje, prostitucija...). Kroz opise kvartova u kojima se diluje u Njujorku, Nju Orleansu i Meksiko Sitiju i likova sa kojima se susreće, većinom propalica, sitnih kriminalaca i narkomana, Barouz ispisuje prvoklasni terenski izveštaj o narkomanskom podzemlju u posleratnoj Americi.

Ova knjiga je kultni klasik i uticala je na generacije pisaca svojim sirovim tonom koji se nikome ne izvinjava.