Jedino što sa sigurnošću možemo da tvrdimo je da smo stariji za dve
decenije i desetak izdanja ovog romana. Oni novopridošli tek treba da
počnu da troše metafizičko vreme Fame o biciklistima. Putovanje se
nastavlja.
"Konačno, negde početkom leta 1986, sasvim sam
odustao od namere da Fama - tada još bez imena - bude «kompaktan» roman u
kome bi neki ljudi, u nekim oklonostima, lamentirali nad palošću sveta i
iznosili svoje pseudosisteme. Naše vreme, mislio sam, je vreme
fragmentarnosti, poludovršenosti, nedovršenosti. Pisaću poglavlja,
mislio sam dalje, samo do granice na kojoj prestaje unutrašnji smisao.
Ređaću ih onakva kako nastaju. Neću pokušavati da nasilno krpim i lepim
nespojivo da bih dobio varljivi utisak celine. Ako je već sve u svetu
rasuto; ako su «stvari koje treba da budu zajedno razdvojene, a stvari
koje treba da budu razdvojene - spojene», zašto bih se ja upuštao u
avanturu njihovog veštačkog spajanja. Na ruku takvim razmišljanjima išla
mi je i tadašnja lektira (Špengler, Genon, Ortega i Gaset) iz koje sam
usvojio saznanje da propast celovitosti, degradacija i degeneracija
sveta uopšte nisu loše stvari, da su one neizbežne etape koje prethode
Spasiteljevom drugom dolasku i obnovi sveta."
Svetislav Basara
"Ova
knjiga je, u stvari, povest o trenutku koji nije postojao. Zbog toga
ona po svojim osnovama nadilazi Istoriju, ludački se kikoćući na njenom
grobu. Što bi rekao Šatobrijan, koji je nemalo patio od sindroma
istoričnosti - ovo su uspomene s one strane groba Istorije."
Branko Kukić
"Pre
dvadeset godina, pomislio sam, ništa me nije pripremilo za pojavu Fame o
biciklistima. Basara je do tada objavio svoje prve priče i romane, a ja
sam u mojoj zbirci Fras u šupi objavio priču "Svetislav Basara
intervjuiše Samjuela Beketa za Treći program radio Beograda". Basarini
rani romani ukazivali su na spisateljsku razigranost, na
postmodernističko poigravanje sadržajem i formom, na prepuštanje
apsurdu, što su sve odlike tipične za Basarin prozni postupak, ali ništa
nije nagoveštavalo veliki skok, veliki prelet, koji će se odigrati
objavljivanjem romana koji će postati još tipičniji primer njegove
proze. Posle pojave Fame o biciklistima, slobodno se tako može reći,
srpska proza više nije bila ista, kao što ni Basara više nije bio isti
pisac, kao što ni ja nisam bio isti čitalac."
David Albahari
