Kuga hodajućih leševa iz fikcije služi kao metafora koja nam
pomaže da shvatimo svu složenost našeg postmodernog društva, društva
spektakla i tehnifikacije, o čemu su već govorili autori poput
Bodrijara, Debora, Deleza. Analiza koja obuhvata jezik,
hiperkodifikaciju savremenog sveta, mane kapitalizma ili naše mode, kao i
afektivne parčiće koje kroje moderna kompjuterizovana društva,
omogućava da se artikuliše jedna manje ili više sistematična, celovita
kritika uspostavljenog poretka, njegovih diskursa, prihvaćenih himera.
Zombijevska ontologija iznova otkriva prostore intimnosti koji su
zatrpani ispod savremenih tehnoafektivnih paradigmi, masovne propagande i
hiperpotrošnje koja je izmakla svakoj kontroli.
"Čitalac će možda
potragu za zombijima u ovoj knjizi okončati suočavanjem sa ogledalom, te
će u slici tih večno gladnih hodajućih mrtvaca prepoznati svoj vlastiti
deformisani lik, sve ono što je mislio da je njegovo sada, biće viđeno u
stanju raspadanja zbog dejstva jedne druge kuge, mnogo bolje prikrivene
od kuge svih leševa ovog sveta što ustaju iz zemlje, ali podjednako
pogubne, koja pretpostavlja razvoj jednog novog afektivnog i medijskog
kapitalizma kojem prisustvujemo širom otvorenih očiju."Iz Uvoda
