Ovo delo karakteriše pre svega stilska jasnoća, kao i jednostavnost
priče. U njemu nema ničeg tegobnog, ničeg izveštačenog, a posebno nema
traga od svođenja političkih računa. Andrej Makin ovde samo pripoveda,
ostavljajući drugima da sude, a sve sa stanovišta bilingviste koji je "u
Rusiji nastojao da se izleči od Francuske, a u Parizu pokušavao da
sačuva unutrašnju vezu sa Rusijom".
Za roman Francusko zaveštanje (1995) Andrej Makin dobio je nagrade
Gonkur i Medisis. Prethodno je bio odbijen u izdavačkim kućama Seuil i
Flamarion, ali je Simona Galimar, vlasnica Mercure de France, sa
oduševljenjem prihvatila rukopis.
