U kulturama, u kolektivno nesvesnom, njihovo simboličko značenje mnogo
je bitnije od njihovog materijalnog sastava. Alhemičarima zlato nije
bilo tek metal, nego savršenstvo, cilj intelektualne potrage. Vatru ne
možemo odrediti samo kao svetleći gas. Krv nije samo koloidna
suspenzija, već sadrži nešto vitalno i neporecivo. Generalno rečeno,
razočaramo se kad mitske materije svedemo na naučni opis.
To ne važi
za vodu. Njoj se divimo čak i kad ostane ogoljena hemijska ili geološka
pojava, očišćena od simboličkih ukrasa, od asocijacija na dušu i život i
materinstvo, na čistotu i mladost. Taj naoko jednostavan molekul i
danas postavlja ozbiljne izazove naučnicima.
Nego, zašto biografija?
Zato što sama voda – i čovek, uostalom –ima očigledne, svima znane
odlike koje se neposredno uočavaju. One se mogu pojmiti – mogu li? – tek
pošto se prouči njen dublji sastav i skriveni činioci koji utiču na
njeno ponašanje. Stoga ću morati da proučim njenu unutrašnju narav,
fiziku i hemiju njene jedinstvenosti. U velikom svetu voda, oblikovana
fizičkim silama, bivstvuje na poseban način. Razmotriću kako to voda
utiče na život, na planete u našoj galaksiji, na druge svetove i zvezde,
sve do toga kako na osnovu našeg sagledavanja vode stvaramo kod sebe
predrasude o mogućnostima nauke.
