Hamlet

“Hamlet” je prva od Šekspirove „četiri velike tragedije", u koje još spadaju “Kralj Lir”, “Otelo” i “Magbet”, napisana 1601. godine, na samom početku njegovog „tragičnog perioda". Od Hamleta možda ima formalno savršenijih, ali izvesno, ne i bogatijih tragedija. Postala je vrlo popularna čim je napisana, preživela je sve smene književnih ukusa i do danas je ostala verovatno najčitanije među klasičnim delima dramske literature uopšte. Jedan od razloga te trajne privlačnosti ovog dela je sama priča o danskom kraljeviću, koja je do te mere duboko ljudska da i najrazličitiji čitaoci i gledaoci nalaze u njoj nešto što ih uzbuđuje i što spremno prihvataju. Odavno je primećeno da svako doba, svaka generacija, pa i svaki čovek, imaju svog Hamleta.

Jedna od velikih tragedija možda najvećeg svetskog dramskog pisca, Viljema Šekspira, „Hamlet“ je priča o danskom kraljeviću kome duh njegovog oca, koji noću pohodi bedeme kraljevskog zamka Elsinor, potvrđuje sumnje da mu je oca ubio stric, koji se ubrzo posle toga oženio majkom Hamletovom i praktično uzurpirao presto, koji je trebalo da pripadne Hamletu. Hamlet se duhu obavezuje da će oca osvetiti, a zaplet tragedije počiva na dvojnosti njegovog karaktera i posledičnim dvoumicama njegovim, i raskoraku između nauma i delanja. Osveta se, na kraju, postiže, ali po tako strahovitu cenu da su njen smisao i svrsishodnost, kao i motivi Hamletovi, jamačno dovedeni u sumnju. „Hamlet“ važi za jednu od „najprestižnijih“ Šekspirovih drama i verovatno je najčešće izvođena, a korišćena je za bezbrojne filmske i televizijske adaptacije.