Oblasti, naše knjige

Java, JavaScript, JScript, Perl

C++ Visual C++ C#

Apple - MAC OS X

Visual Basic .NET, VBA, V. Studio

Web design

Android

PHP I MYSQL

Python programiranje

WordPress

AutoCad, ArchiCAD, SolidWorks, Catia, Pro/Engineer

Mašinsko učenje

Access

Animacija

Audio, Multimedia, Video

Baze podataka

Cloud

CSS

Delphi

Digitalna fotografija

Django

E-komerc

ECDL

GOOGLE

Grafika, Dizajn, Štampa

Hardver

Internet

Joomla

jQuery

Mreže

MS Office

Obrada teksta

OFFICE 2013

Programiranje

Raspberry PI

Rečnici

Robotika

Sertifikati

SQL Server

Statistika

Tabele

Telekomunikacije

Unix, Linux

Windows

Windows 7

Windows 8

Zaštita i sigurnost

 

Oblasti, drugi izdavači

Alternativna učenja

Antropologija

Arheologija

Arhitektura

Astrologija

Astronomija

Audio kursevi + knjige

Autobiografija

Automobili

Bajke

Biografija

Biološke nauke

Botanika

Dečije knjige

Dizajn

Domaće pripovetke

Domaći roman

Drama

E-knjiga

Ekologija

Ekonomija

Elektrotehnika

Enciklopedija

Esejistika

Etika

Fantastika

Film

Filologija

Filozofija

Fizika

Fotografija

Geografija

Geologija

Građevinarstvo

Hemija

Hidrotehnika

Hobi

Horor

Humor

Intervju

Istorija

Istorija i teorija književnosti

Istorija umetnosti

Istorijski roman

Knjiga posle posla - Beletristika i ostala izdanja

Knjižare i naše knjige

Književna kritika

Kuvari, hrana i piće

Leksikografija

Lingvistika

Ljubavni roman

logo

Magija

Marketing

Mašinstvo

Matematika

Medicina

Memoari

Menadžment

Modeliranje podataka

Monografija

Muzika

Nagrađivanje knjige

Naučna fantastika

OpenOffice.org

Operativni sistemi

Oracle

Organizacione nauke

Pedagogija

Pisci u medijima

Ples

Poezija

Politika

Poljoprivreda

Popularna medicina

Popularna nauka

Popularna psihologija

Posao

Pozorište

Pravo

Pravoslavlje

Primenjene nauke

Pripovetke

Prirodne nauke

Priručnik

Psihologija

Publicistika

Putopis

Religija

Roman

Satira

Saveti

Slikarstvo

Socijalna mreža - Facebook

Sociologija

Sport

Sport i hobi

Strip

Tableti

Tehnologija

Triler

Turizam

Twitter

Udžbenici

Umetnost

Urbanizam

UX DIZAJN

 

Istorija

 

SMEŠNA ISTORIJA SVETA - II IZDANJE

 

SMEŠNA ISTORIJA SVETA - II IZDANJE

Autor: Erik Sass, Steve Wiegand, Urednici mentalne higijene
Broj strana: 402
ISBN broj: 978-86-7310-445-4
Izdavač: 3D+
Godina izdanja: 2014.

Pregleda (30 dana / ukupno): 87 / 41233

Cena: 880 RSD

Naša povoljnija cena: 800 RSD

 

10% dodatnog popusta za 2 ili više knjiga, osim knjiga koje su u pretplati i kompleta knjiga.
• Isporuka za 24 časa
• Plaćanje poštaru

  • Twitter
  • Facebook
  • Google plus
  • Linkedin
  • Pinterest
  • Email

 

 

Osnovno o knjizi

Žao nam je zbog toga, ali sada je nemoguće izmeniti ono što se dešavalo u našoj mladosti.

Ova knjiga, međutim, i sama kreira istoriju - ona čini istoriju zanimljivom.

Zašto? Zato što to polazi za rukom i Holivudu, čiji istorijski spektakli drže gledaoce prikovane za sedišta.

Proverite, zašto je izdavač HarperCollins odbio prvu verziju knjige od 500.000 stranica, sa obrazloženjem da bi takva knjiga bila veoma teška za nošenje i korišćenje.

Knjiga je štampana na EKO papiru.

Želite akciju?

Imaćete je. Seks i nasilje? U neograničenim količinama. Masovne ubice - psihopate? Masovne ubice pokreću istoriju. Najlepše od svega je što takve pojave zaista i postoje u istoriji.

O knjizi:

Istorija je...

(a) gomila gluposti

(b) košmar iz kog želim da se probudim

(c) zaražena lažima kao uličarka sifilisom

 

Uparite:

(1) Stiven Dedalus (Odiseja Džejmsa Džojsa)

(2) Henri Ford

(3) Artur Šopenhauer

Ispostaviće se da odgovor ne mora biti glupav, košmaran ili zaražen. Najinteresantniji događaji naše prošlosti su, zahvaljujući Mentalnoj_higijeni, izdvojeni i prikazani u punom sjaju. Kombinacija manje poznatih priča i neverovatnih - ali istinitih - činjenica, upoznaće vas, uz smeh do suza, sa prvih 60 000 godina naše civilizacije. Imajte na umu - istina ne mora da bude dosadna. 

Kome je knjiga namenjena:

Siromašnima: Siromašni su tamanili živinu, domaću i divlju, znači: patke, guske, čaplje, prepelice, pelikane i ždralove. Ribe je u Nilu bilo u izobilju, pa je verovatno predstavljala glavni izvor proteina u ishrani širokih narodnih masa. Osnova popularnih specijaliteta bili su grgeč, som i cipal. Za dezert su jeli voće - smokve, urme, nar, grožđe i lubenice.

Ljubiteljima leda za viski i ostale namene: 10 000 g.p.n.e. Led na polovima počinje da se topi i podiže nivo mora za 30 m.

Pripitomljivačima: Arheolozi tvrde da su ljudi pripitomili pšenicu pre, otprilike, jedanaest hiljada godina - mada se slobodno može reći da je pšenica pripitomila ljude. Kako god zvučalo, to ostaje pitanje zbog kog se evolucioni biolozi češkaju i gde ih ne svrbi.

Onima koji veruju: Većina ranih religija bila je politeistička (višebožačka), što znači da bi sledbenici trebalo da pogode raspoloženje određenog boga ili boginje ne bi li im se dodvorili žrtvovanjem dragocenosti, životinja, pa i ljudi, ako zagusti. Previše pažnje jednom bogu budi ljubomoru ostalih, koje, takođe, valja pridobiti molitvom i žrtvom.

Onima koji ne vole istoriju: Ako je nešto dosadno, onda to može da bude istorija. Ali, samo ako je ispričana dosadno. Ako je ispričana kao u ovoj knjizi, istorija će i lošim đacima postati veoma zanimljiva.  

Onima koji vole da sade i seju: Da bi se osigurali od "gladnih godina" poljoprivrednici su se u vreme blagostanja odricali dela prinosa, koji su čuvani za "ne daj bože".

 

Delovi iz knjige:

Glavno jelo - Školjke

Ako je išta sigurno, to je da smo mi, ljudi, stalno gladni. Kada je savremeni čovek (homo sapiens sapiens), pre više od šezdeset hiljada godina, napustio Afriku da pokori planetu, naseljavao se blizu izvora hrane, pa su plodne oblasti postale naseljenije; neke grupe su nastanile šume, jer su volele da se igraju lova, a druge su izabrale livade sa krdima stoke. U Meksiku kamenog doba stanovnici obala su hiljadama godina opstajali zahvaljujući školjkama, pa su za sobom ostavili gomilu praznih ljuštura.

 

Delimo se - Zemlja je mala

Takođe je sigurno: ne volimo da delimo. Plemena su se neprestano borila za teritoriju, te su neka potisnuta u manje prijateljsko okruženje - ali su nomadi naučili da izvuku najbolje iz oskudnih resursa. Arapi su pokorili prostrano arapsko poluostrvo pripitomivši i eksploatišući izdržljivu pustinjsku "lađu" - kamilu koja ih je nosala od jedne do druge oaze. U centralnoj Aziji su se odlučili za konje i ovce i lutali hiljadama kilometara u potrazi za dobrom ispašom. Inuiti su naučili da prave kuće od leda.

ŠTA SE ZGODI KAD SE

2 500 000 g.p.n.e. Homo habilis, prvi pračovek, koristi kamena oruđa u Africi.

 

2 000 000 g.p.n.e. Razni praljudi se šire planetom.

 

1 500 000 g.p.n.e. Humanoidi ovladavaju vatrom.

 

300 000 g.p.n.e. Neandertalci žive u Evropi.

 

150 000 g.p.n.e. Sahara je bogata žitnica.

 

130 000 g.p.n.e. Moderan čovek, Homo sapiens sapiens, pojavio se u Africi.

 

60 000 g.p.n.e. Homo sapiens sapiens, se raširio po celoj planeti.

 

10 000 g.p.n.e. Led na polovima počinje da se topi i podiže nivo mora za 30 m

 

9000 g.p.n.e. Natufijanci počinju da se bave zemljoradnjom.

 

7500 g.p.n.e. Nastaju prvi gradovi - Čatal Hujuk i Jerihon.

 

5300 g.p.n.e. Sahara postaje pustinja.

 

5000 g.p.n.e. Čatal Hujuk i Jerihon napušteni su pod misterioznim okolnostima.

 

4500 g.p.n.e. Osnovani su prvi sumerski gradovi, Eridu i Ur.

 

4000 g.p.n.e. Osnivanje prvih gradova u Egiptu.

 

3100 g.p.n.e. Egipat se ujedinjuje pod faraonima i postaje prva država na svetu.

 

3000 g.p.n.e. Početak prve kineske Lungšanske kulture

 

2600 g.p.n.e. Procvat Harapan civilizacije u dolini reke Ind.

 

2530 g.p.n.e. Egipćani završavaju Veliku Keopsovu piramidu.

 

2200 g.p.n.e. Amoriti osnivaju Vavilon.

 

1900 g.p.n.e. Vladavina prve kineske dinastije Xia.

 

1750 g.p.n.e. Avram prelazi iz Ura u Hanan.

 

1700 g.p.n.e. Kraj Harapanske civilizacije.

 

1600 g.p.n.e. Indo-evropljani osnivaju hetitsko i Mitani kraljevstvo u Mesopotamiji.

ŠAMARANJE

Za vreme Akitu festivala, kojim je obeležavana nova godina, kraljevi Vavilona imali su posebnu ulogu: da popiju šamar. Ovaj ritual je predstavljao ceremonijalno pročišćenje grada; prema protokolu, kralj ulazi u hram vrhovnog boga Marduka i izjavljuje da prethodne godine nije uradio ništa pogrešno, npr. udario nekog od svojih podanika. Tada bi mu vrhovni sveštenik odalamio šamarčinu! Ako kralju, od ničim zaslužene kazne, zasuze oči - znači da govori istinu. U tom slučaju, što se Marduka tiče, može da vlada i sledeće godine.

Sveštenik kontroliše zrna pšenice

Da bi se osigurali od "gladnih godina" poljoprivrednici su se u vreme blagostanja odricali dela prinosa, koji su čuvani za "ne daj bože". Hrana je skladištena u ogromnim silosima, građenim od kamena ili zemljanih cigala, takozvanim semenicima. Dužnost sveštenika bila je da vode računa o tome koje je zrno od došlo od kog zemljoposlednika.

Egipat: Pobednik takmičenja za prvu veliku državu

Egipat se najčešće pominje kao prva svetska civilizacija, iako su njegovi gradovi nikli nešto kasnije u odnosu na sumerske, negde oko 4000 g.p.n.e. Ipak, par stotina godina je zanemarivo u ovim razmerama, a i kad je reč o dimenzijama, Egiptu se mora skinuti kapu. Oko 3100. g.p.n.e. Egipat postaje mega država, ujedinivši skoro pet stotina milja od Mediterana do prve katarakte (vodopada) na Nilu. Faraoni koji su njime upravljali bili su daleko najmoćniji ljudi na planeti, a njihova moć dosezala je daleko više od moći sumerskih kraljeva.

NEOČEKIVANO OČEKIVANA ISHRANA

Obični egipćani pravili su buter, a izgleda i neku vrstu sira, mada njegov sastav, kao i ukus, ostaju zagonetka. Od povrća su ljuštitli repu, krastavac, slatki luk, rotkvice, beli luk, cveklu, leblebije, pasulj, praziluk, sočivo i zelenu salatu. Bogatiji su klopali i meso - govedinu, ovčetinu, antilopetinu, gazeletinu, jaretinu i hijenetinu. (Svinjetinu su izbegavali, jer su verovali da prenosi lepru).

Siromašni su tamanili živinu, domaću i divlju, znači: patke, guske, čaplje, prepelice, pelikane i ždralove. Ribe je u Nilu bilo u izobilju, pa je verovatno predstavljala glavni izvor proteina u ishrani širokih narodnih masa. Osnova popularnih specijaliteta bili su grgeč, som i cipal. Za dezert su jeli voće - smokve, urme, nar, grožđe i lubenice.

Kina i zid

Prvi kineski gradovi niču kao delovi Lungšan kulture, civilizacije kamenog doba, koja je bivstvovala, grubo rečeno, između 3000 i 1500. g.p.n.e., a predstavljalo ju je pedesetak gradova duž Žute reke. Lungšanci su svoje gradove okruživali jarcima i zidinama od nabijene zemlje. Neki gradovi su imali zidine duže odšest i po kilometara. Oduvek su Kinezi gradili impresivna utvrđenja oko svojih gradova - a, istini za volju, kineska reč za grad (čeng) potiče od reči "zid".

Harapanci, ko ume da pročita ovo

Ne zna se mnogo o harapanskoj civilizaciji koja je cvetala oko 2600. g.p.n.e., u dolini reke Ind, na teritoriji današnjeg Pakistana i Indije. Ono što se zna, itekako je vredno pomena, jeste da su bili neverovatno dobro organizovani.

 

Mohendžo-daro je dobar primer. Kao i sumerski gradovi, bio je sagrađen od zemljanih cigli i drveta. Naseljavalo ga je, otprilike, trideset pet hiljada stanovnika koji su, po svemu sudeći, veoma cenili čistoću, budući da su imali kanalizaciju, akvadukte koji su dovodili vodu do gradskih fontana i javna kupatila sa podzemnim bojlerima. Mreža, dobro planiranih, širokih ulica delila je grad na stambene i trgovinske delove. Mohendžo-daro je imao veliki ambar, javni bunar i impresivno gradsko utvrđenje. Imao je i dve velike dvorane za javne skupove.

Glad je super motivator

Pšenica je rasla sama od sebe jer je zemlja bila carstvo obilja, daleko izdašnija nego danas, ali to nije dugo trajalo. Pre oko trinaest hiljada godina, hladni talas, nazvan mlađi trijas, prouzrokovao je sušu. To nije obradovalo Natufijance: kako je biljni svet naglo zgasnuo, tako su i polja divlje pšenice iščezla sa lica zemlje. Žetva je dramatično umanjena i nastupila su masovna gladovanja.

Glad je odličan motivator, pa su Natufijanci našli načina da maksimalizuju prinose. Pažljivo su, od svake žetve, izdvajali deo semena namenje setvi i savladali osnove oprašivanja i ukrštanja sorti. Selektivnim uzgojem podsticali su željene osobine kao što su krupniji, bogatiji klas, sa tanjom ljuskom i manje otpatka.

 

Komentari

 

• Maximus Publius
Procitao sam knjigu, imam je u svojoj licnoj biblioteci od kad je izasla iz stampe, po meni je krajnje zanimljiva i toplo je preporucujem svima. :)))

• Jelena Petkovic
Naša sadašnjost i budućnost je smešna a mogu samo da zamislim koliko je smešna istorija sveta

• Danijela Jovančić
Šta vam je bre ljudi? Nema knjižare,pa nema knjižare u malom mestu.Pa evo vam je online knjižara,stavi knjigu u korpu,naruči i poštar je donese,nikakav problem.Ja sam sa net-a skinula nekoliko strana ove knjige i ono što sam uspela da pročitam mi se jako dopalo,toliko zanimljivih podataka kao npr.ovo''Prvi računi-Medju prvim pisanim dokumentima iz Mesopotamije(Irak)nalaze se i propisne liste krčaga sa vinom.''Istorija,jako zanimljiva i onom ko je u školi imao keca iz istorije,a ja bi tako volela da pročitam i ostalih 400 strana:)

• Miloš Stošić
Istorija je učiteljica života, svedok svih napredaka i strahota. Civilizacije davne, ličnosti slavne i događaji bitni, podsećaju nas koliko smo prolazni i sitni. Ali ta činjenica ne boli niti smeta, ako prošlost upoznamo uz smešnu istoriju sveta.

• Dajana Boroja
I kod mene nema Vaše knjige. :((

• Zorka Đorđić
Ova knjiga se zaista cini zanimljiva ! Cesto nemam pare da kupim ono sto mi se svidja, a ni u mom selu nema knjizara, a ni postena biblioteka.

• Dejan Đorđić
U mom selu nema knjizare. Onda cekam da odem do Grada pa pokupujem knjige koje citam narednih meseci. Ova knjiga mi se cini veoma zanimljiva i korisna :)
Kupujem i nove i polovne knjige. Obozavam da citam. Poslednju sam kupio od Sartra - Odlganje.

• Дејан Живковић
Mislim da bi ovo trebalo uvesti i u skolama, jer deca bi mozda vise ucila istoriju, bolje bi pamtili smesnu stranu istorije

• Biljana Marković
Radim kao turistički vodič i moram dobro da poznajem istoriju i da je predstavim na zanimljiv način. Ova knjiga bi bila idealna literatura za mene da malo zabavim turiste i osvežim duga putovanja.

• damir mihajlovic
Secate se filma Smesna strana istorije? Svi smo kroz smeh cak nesto i naucili iz tog filma, Rimljani su duvali travu, tajnu veceru naslikao je Da Vinci iako je rodjen u sledecem veku...
Zaista je istorija mnogo interesantnija na ovaj nacin!

• Stevan Stanisavljevic
Ova knjiga bi mi bas legla,dok leskarim pod Grckim suncem,na plazama prelepog Tasosa.Ako zelite da mi odmor ucinite jos lepsim,znate sta vam je ciniti.:)

• Slavica Stolic
Ova knjiga je jedini način da ja uzmem ISTORIJU U RUKE!

• Kristina Krnač
Meni je danas rođendan :) i volela bih da imam ovakvu knjigu u kućnoj biblioteci :).U školi baš i nisam volela istoriju, jer su nam profesori na ne baš zanimljiv način prenosili znanje, vredelo bi imati ovakvu knjigu i upotpuniti znanje na zanimljiviji, duhovitiji način.

• Disić Nebojša
Imam malo derle, sina od 7 godina koga obožavam... no, ponekad zaista zna da bude nepodnošljiv. Volim sve što je vezano za njega, svaki njegov gest, svaki pokret - jedino što ne volim jeste što taj mali deran neće knjigu da uzme u ruke. Ne drži ga mesto. Svaku slikovnicu, svaki zbirku pričica prevrne dva-tri puta u rukama - pa je baci. Ali obožava da ih sluša - u stanju je da me sluša do iznemoglosti...i da me zapitkuje o svakoj slici. Fascinira ga sve što je veliko...i mislim da bi ta Istorija zaista bila sjajan poklon za njega. Makar zbog suštine - da se upozna sa pravim bogatstvom knjige i ljudskim vrednostima... Voleo bih da ga gledam kako se upoznaje sa njima, i kako polako odrasta u čoveka koga će svi voleti kao što ga ja volim sada - nezavisnog, radoznalog i - jedinstvenog.

• Katarina
U mom gradu ima puno knjizara,u tim knjizarama ima puno knjiga, pa i gore pomenuta, ja nisam bogata ali imam kartice tako da mogu da priustim sebi poneku knjigu za svoju dusu. Tako da meni ne treba da poklonite knjigu ali lepa vam je zamisao. Veliki pozdrav.

• danijela oroz
Ja samo hocu da kazem sledece:Posaljite mi tu knjuigu trazim je k'o luda!!! Ovdje kod mene u knjizarama prije cu pronaci neki prirucnik za masovno unistenje nego neko normalnije stivo!!!!Eto, hvala naprijed ;))))

• Anita Djurdjekanovic
...jos samo da nam deca umesto bolesnih crtaca i igrica pocnu citati ovako zanimljive knjige pa da malo odahnemo....

• Marija Veljkovic
Kada bi svi udžbenici bili ovako zanimljivi, bilo bi više dobrih ocena..

• Marija Stikić
Definitivno, must have :) Barem da nas nešto nasmeje :)

• Vladan Vučurović
Ja sam iz Crne Gore. U malim mjestima je loš izbor dobrih knjiga. Rijetko imam prilike da trgujem dobru knjigu. No, vratiće se bolja vremena kada će pored starih prašnjavih knjiga stići nove knjige o starim vremenima...

• Andrea Basara
Ovo vrijeme kada Internet potiskuje pravu knjigu u zaborav i kad su dzepovi kupaca prazni, a cesta slika da se pravi citaci dovijaju kako procitati novo djelo omiljenog pisca, treba da udje u istoriju... Bar zbog onih koji jos uvijek uzivaju u mirisu

• Marina Petrovic
Smesna istorija sveta :), drago mi je da neko gleda na svet kroz humor, dosta je bilo pesimista. Predstava "Smesna strana istorije" u izvodjenju KUGUARS-a je fantasticna, tako da predpostavljam da ni ova knjiga ne moze biti losa. Volela bih da je p

• Vasilije Vukmirovic
Odlicna tema knjige! :)

• miroslav videnovic
Svim Damama, srecan 8. mart

• Marija Mišić
Svaka čast na izboru, student sam engleske književnosti, Stiven Dadalus mi je omiljeni lik..volela bih da vidim kako izvrću istoriju unatraške, čini mi se da je ova knjiga slična Istoriji sveta u 10/2 poglavlja, Džulijana Barnsa, a ako mi dozv

• Marina Petrovic
Drago mi je da neko posmatra istoriju i kroz humor, a ne samo kroz tugu i setu. Nisam citala knjigu ali bih volela. Postoji predstava "Smesna strana istoije" koju izvode nasi glumci, Dragan Jovanovic u glavnoj ulozi sa svojom grupom KUGUARS, sve je

• Ivan Djordjevic
Nerasanjen sedoh za računar svoj, tražeći dar za drugu moju, nađoh ovde savršen spoj, nađoh knjigu za lepotu svoju. Nije od onih koje vole, novce skupe,te darove silne, sem knjige joj ništa potrebno nije, uz knjigu je

• Adela
Nikada nisam volela istoriju, ali mislim da bi mi se ovo dopalo :) Vreme je da dopunim svoje znanje, definitivno...a koji je bolji nacin od ovoga? I to jos za 8. mart :) Jos kada se vodi racuna o ekologiji...savrseno...Sve pohvale.

• dragana
vanserijsko iznenadjenje ! najlep[si poklon.

• Snežana Gavrančić
Nadam se da će jednoga dana, nekim novim generacijama i ovo što se nama dešava delovati smešno...pa da i mi postanemo deo smešne istorije !!!

• popovic
zasto napadaju Jovanovica? Da li je on pretnja ovoj srpskoj nazovi vlasteli, I STA TO ON ZNA A NARODNE MASE NE SMEJU D SAZNAJU? pitam se pitam? Gde je nastala prva civilizacija? Da li su to danasnji srpski prostori i kome to ne odgovara da svet sazna

• Милосав Андрејић
Zivim u malom mestu, gde skoro i da nema knjizare. Ali, zato imamo odlicnu biblioteku, tako da se skoro svi naslovi mogu tu pronaci, a ova besparica cini dosta da se ne mogu kupovati knjige!

• Nenad Jovanovic
i U mom gradu nema knjižare i nema vaše knjige,voleo bih da je ima.

• Дуца Маројевић-Драслар
И ја , Дуца Маројевић-Драслар, сам посетила ову страницу ! :-)

• jovan
u mom gradu ima knjzara zahvaljujuci privatniku inace su sve pozatvarali. zivim u zrenjanjn nekada prelepom gradu sada da nepricam... ova knjiga je veoma interesantna pise o nekim stvarima koje nikada nisam cuo. ukoliko budu pisali tako interesantn

• istoricar
U mom gradu nema knjižare i nema vaše knjige. Ovo će zapisati istorija kao nešto veoma blesavo.

 

Ostavite komentar Ostavite komentar

 

Preporučujemo

 

Društva svoga doba

1. Društva svoga doba

Pri samom kraju uredničkog rada na knjizi učinilo mi se da bi ona, u likovnom pogledu, mogla biti bogatija ako joj pridodam fotografije vitraža Mladena Srbinovića.

Cena 1870 RSD

Naša cena 1700 RSD

Više o knjizi Više o knjizi

 

Svetlo istine

2. Svetlo istine

On je bio učitelj, koji je učio najpre delima pa onda tek rečima, upućivao je, i sam je bio primer.

Cena 220 RSD

Više o knjizi Više o knjizi

 

Ratni ciljevi Srbije 1914

3. Ratni ciljevi Srbije 1914

Saveznici su, u Prvom svetskom ratu, Srbiji nudili „Veliku Srbiju“. Njihovi planovi podrazumevali su podelu Slavonije, Bosne i Dalmacije i preseljavanje stanovništva.

Cena 2500 RSD

Više o knjizi Više o knjizi