Opterećen grižom savesti zbog nekažnjenog
zločina i progonjen avetima sopstvene prošlosti, otac odvodi svoja dva
sina i jednog vernog slugu na napušteno i razrušeno imanje nekadašnjeg
rezervata, s namerom da tamo zasnuje novo čovečanstvo, ali ne da obnovi i
nastavi ljudski rod nego da na ničijoj zemlji zaustavi vreme, zabrani
sećanja, snove i uspomene, da se izmesti iz sebe i istorije i da u
zaboravu pronađe utehu i način opstanka. Tako se nehotice pretvara u
tiranina, a njegova represija nužno dovodi do pobune. U svetu bez žena
pojavljuje se jedna nezvana gošća, a mlađi sin, Muanito, koji je ujedno i
narator ove pripovesti, uprkos očevoj zabrani, krišom uči da čita i
piše da bi otkrio kako je pisanje, pored snova, najčvršća spona između
prošlosti i budućnosti, između zaborava i nade...
