Knjige – izdavač MEDITERRAN PUBLISHING

Razmislimo kakav bi bio život da svi mogu savršeno da lažu ili da niko ne može da laže. Najviše sam razmišljao o ovome u vezi sa lažima o emocijama, pošto su to najteže laži, a emocije su glavni predmet mog interesovanja.

Zbornik Primenjena etika čini četrnaest radova grupisanih u šest tematskih oblasti.

Autori su se potrudili da predstave sociogenezu jedne od najvećih naučnih ideja u istoriji, a to je ideja o evoluciji putem prirodne selekcije. Iako je u pitanju izuzetno širok istorijski zahvat, koji obuhvata period od prvih filozofa antičke Grčke do sredine 19. veka, pred nama je iscrpna i detaljna analiza koju krasi obilje detalja i minuciozno poznavanje činjenica.

Predmet ove knjige biće nepoznat većini čitalaca. Malo ih je koji znaju da su Grci, koji su izmislili mnoga umeća, izmislili i veštinu pamćenja, koju ju je potom, zajedno sa njihovim ostalim veštinama, preuzeo Rim, odakle se prenela u evropsku tradiciju.

Toliko smo malo naviknuti da se naučno bavimo društvenim činjenicama da će neke tvrdnje iznete u ovom delu možda iznenaditi čitaoca. Međutim, ako postoji neka nauka o društvima, valja nam očekivati da se ona ne sastoji od prostog parafraziranja tradicionalnih predrasuda. . .

Konstruktivizam je pravac koji se još uvek nalazi u procesu nastajanja. Ova tvrdnja ne treba da čudi kada se u obzir uzmu osnovne postavke same konstruktivističke perspektive, jer srž konstruktivizma podrazumeva pre svega neprestani proces uobličavanja i ustrojavanja.

Jedan stari kliše glasi: ako možeš da se setiš šezdesetih, onda sigurno nisi bio tamo. Tamo, jer šezdesete nisu bile samo jedno određeno vreme, pa čak ni samo jedno određeno mesto. One su pre svega bile niz vrednosti.

Ova knjiga je napad na uobičajeni urbanizam i rekonstrukciju grada. Ona je takođe, pretežno, pokušaj da se izlože novi principi urbanizma i rekonstrukcije grada, drugačiji ili čak suprotni onima koji su trenutno zastupljeni svuda, od škola za arhitekturu i urbanizam do nedeljnih podlistaka i ženskih časopisa.

Budući da smo i sami hibridi, smešteni kao lutke u naučne institucije, poluinženjeri, polufilozofi, trećinom obrazovani a da to nismo tražili, odabrali smo da opišemo tu isprepletanost ma kuda nas ona vodila.

Ništa čoveka toliko ne plaši koliko dodir nečega nepoznatog. On želi da vidi, da sazna, ili, bar da na bilo koji način prihvati to što pokušava da ga dotakne. Uopšteno govoreći, čovek izbegava dodir nepoznatog. Noću ili u mraku, strah od neočekivanog dodira prerasta vrlo često u paniku.