Knjige – izdavač Plato

Veliki pisac i teoretičar književnosti Umberto Eko priredio je delo koje je više nego istorija umetnosti. On sam se obraća ideji lepote, analizira i problematizuje ovaj fenomen kroz istoriju ljudske misli i različitih vrsta umetnosti koje je čovek stvarao vekovima. Citatima klasičnih pisaca ovo delo postaje antologija misli o lepoti.

Ovo izdanje, čiji je urednik Ilija Marić, kapitalno je delo koje je, delimično, adaptirano za naše područje i u njemu se, na gotovo 800 stranica, u više od 600 odrednica, može pronaći gotovo sve što široki pojam u novom shvatanju kulture podrazumeva.

Vilijam Blejk (1757-1827), engleski graver, pesnik i slikar, jedan je od najoriginalnijih stvaralaca u istoriji umetnosti uopšte. Blejk je gravirao tekstove zajedno sa ilustracijama, posebnom tehnikom do koje je sam došao; zatim ih je otiskivao (umnožavao, u manjem broju primeraka) i rukom bojio (obezbeđujući time, sa druge strane, svakom pojedinačnom primerku njegovu osobenost), pokrivajući tako ceo postupak sam, od početne zamisli do krajnje realizacije, i izražavajući se istovremeno kroz više medija.

Filipini, koji su u šesnaestom veku kada su Španci i Portugalci oplovljavali svet i otkrivali ga bili samo udaljena tačka usred Tihog okeana, tokom Drugog svetskog rata strateško poprište Amerikanaca i Japanaca, a danas za zapadni svet tek sporadična turistička destinacija, postaju sudbinsko čvorište za trojicu junaka ovog romana koji u različitim vremenima upravo tamo pronalaze ishodište svog životnog puta.

Ovo je i priča o priči, i priča o snu, jer svako poglavlje počinje ili se završava nekom od knjiga koju junaci čitaju a sam rasplet ne nudi neko zadovoljavajuće razrešenje već otvara starokinesku ali i baroknu filozofsku premisu zvanu ’život je san’.

Natalija Ključarjova izrazito duhovito slika jedan pomalo groteskni, ozbiljno-smešni svet, koji je naličje savremene Rusije i savremenog sveta uopšte. Njena knjiga govori nam o tome kako u takvom svetu mlad čovek teško može naći sreću i smisao.

U ovim zapanjujućim memoarima, Džon Perkins priča o svom putovanju od voljnog sluge imperije do strastvenog advokata potlačenih. Predgovor Predraga Anđelkovića.

Oksana Zabužko želela je ovim romanom da emancipuje društvo i podstakne ličnu i seksualnu slobodu žena, koja je usled rigidnih društvenih tokova u Ukrajini dugo bila zapretena.

Stevan Lazić uspeo je ovim romanom da prikaže prepoznatljivu savremenu društvenu situaciju povezujući je i tematski i formom pripovedanja sa muzičkim žanrom bluza.

Gvozdena zavesa je prva zbirka priča Milorada Pavića, objavljena 1973. godine. U njoj su se našle neke od, danas, antologijskih priča poput Vedžvudov pribor za čaj, Čuvar vetrova ili Jedanaesti prst.

Pred vama je živa, puna, opipljiva romaneskna građevina sazdana na Sterijinim temeljima, ali sa pečatom ovog našeg histeričnog vremena u kome je ućutkano gotovo sve, osim hartije, jer ona pripada arhaičnom vremenu čitanja i razmišljanja.

Uspon novca je istorija svetskih finansijskih sistema počevši od Mesopotamije pa do današnjih dana.

Četrdeset priča Nebojše Milosavljevića slika su života u emigraciji. Ta slika je nekad gorka, nekad ironijska, a najčešće humorstična.

Ako ste se ikada u školi osećali nepodobnim, odbačenim ili su vas paralisala nametnuta očekivanja. . .

Slojevita psihološka drama tri glavna junaka ovog romana razotkriva se njihovim naizmeničnim monolozima u kojima se oni, prema jungovskoj psihologiji, predstavljaju kao On, Ona i Ono. On je psihijatar, usamljen i ostavljen čovek srednjih godina, koji tiho pati zbog zauvek prekinutog kontakta sa ćerkom.

Roman Praško groblje napisan je u formi feljtona kakvi su bili u modi u XIX veku. Ima formalne odlike dobrog romana u nastavcima: sve vrvi od neočekivanih obrta, podlih i izopačenih opata, jezuita, masona, špijuna. . .

„54" je špijunski roman s političkom tezom koja u jednom trenutku postaje parodija sebe same, a ljubavna priča ovog romana i priča o odrastanju smeštena je u atmosferu gangsterskog trilera, žanra koji je proslavio italijansku kinematografiju tog doba.

Novi pristup probelmu odgovornosti i krivice na koji se dugo čekalo. Knjiga je pisana tako da se čita sa zadovoljstvom i napetošću detektivske proze, a deluje kao etička studija u kojoj ljubavi i zločin predstavljaju dva dela iste priče.

Svet Puriše Đorđevića iz ovih priča je svet prošlog vremena, koje svi zapravo nosimo u sebi. U tom svetu ima radosti, neke zaboravljene naivnosti i iskrenosti, nekad i tuge, retko kad gorčine, a često humora.

Roman Q donoseći avanturističku i špijunsku priču iz vremena reformacije i protestantizma u 16 veku, zapravo je jedna velika alegorija na naše doba, pritajenu represiju religije, globalizma i svetskih monetarnih fondova.