Knjige – izdavač Službeni glasnik

Biografija Artura Rubinštajna Godine moje mladosti nije samo povest najpopularnijeg pijaniste XX veka već i istorija najsrećnijeg čoveka prošlog stoleća.

Priča o šestomesečnom putovanju kroz Evropu na koje su Kaća Samardžić i Radomir Konstantinović krenuli u proleće 1962. godine.

Komentar Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku

Studija posvećena utvrđenim vrednostima tradicionalne kuće brvnare sa prostora zlatiborske visoravni nastala je kao plod posvećenih terenskih istraživanja i sveobuhvatnog proučavanja raspoloživih izvora – arhivske građe, domaće i strane stručne literature.

Namera autora monografije o istoriji raspada SFRJ jeste da traga za odgovorom na pitanje zašto je došlo do rata i da li je on mogao da se izbegne.

Divna sećanja na život Alise i Kloda Monea u Živerniju, u njihovoj kući s dušom, okruženoj raskošnim vrtom.

Jergovićev stvaralački rukopis na stranicama hrvatskog Jutarnjeg lista jeste svojevrsna strast čitanja različitih umetničkih rukopisa-tekstova svojstvena samo njemu na prostorima bivših jugoslovenskih kultura.

Tematski raspon sistemski široko postavljenog i čvrsto strukturisanog prikaza islamskog bankarstva u ovoj promišljeno komponovanoj, sveobuhvatnoj monografiji .

Dvotomna studija Era multipolarnosti predstavlja još jedno, u svakom pogledu nesvakidašnje delo Dušana Prorokovića.

Knjiga obrađuje temu finansiranja JVuO generala Mihailovića putem britanskih pošiljki zlatnog i papirnog novca, kao i problem političke mitologije koja je nastala u vezi tako dobijenog „četničkog zlata”, konstrukciji koja je nastala delovanjem partizanske i ljotićevske propagande, tokom i posle završetka Drugog svetskog rata.

Nagrađivani ruski pisac, koga nazivaju „ruskim Umbertom Ekom“, poslednjim romanom Avijatičar opravdao je epitet grandioznog stvaraoca, podarivši nam blistavu prozu o sećanju i praštanju, krivici i nevinosti, oblikujući je istovremeno i nežno i tragično, sa snažnom duhovnom ali i literarnom dimenzijom, predstavljajući najmračniji period ruske istorije XX veka kroz sudbinu pojedinca, jer, kako ističe, „politika je na margini u odnosu na ono što se događa u duši čoveka“.

Kada su oko 1270. Godine vizantijski poslanici posetili dvor Stefana Uroša I da bi pregovarali o sklapanju braka između njegovog mlađeg sina Milutina i vizantijske princeze Ane, ćerke cara Mihaila VIII Paleologa, srpski kralj je,videvši njihovu raskošnu pratnju i poslugu, „a naročito evnuhe“, upitao „šta bi oni trebalo da budu“.

Nakon Prvog svetskog rata, Beograd počinje da se modernizuje i uključuje u evropske tokove, umetnički život buja, a umetnici se hrabro otvaraju za nove estetike i poetike.

Crvena farbana kosa Koste Murselasa (1932–2017) jedan je od najpoznatijih i najprodavanijih savremenih grčkih romana.

Dragoslav Mihailović je kao gimnazijalac dospeo na Goli otok, gde je proživeo sve torture policijskog isleđivanja i zatvorskog mučilišta.

Ja sam ’Đelem, Đelem’ postavio na glavu! Ja je pevam kako je Ciganin peva, a ne kako to peva neka beogradska gospođica.

Putujući često poslom u razne krajeve istočnoarapskih zemalja i boraveći duže po tamošnjim prestonim gradovima, a noseći iz detinjstva neizmernu ljubav prema usmenoj književnosti, uporno sam tragao za autentičnim zapisima priča na „čistom“ arapskom narodnom jeziku. Avaj, sve je bilo bezuspešno.

Kad je u svetu relevantna pesnikinja, romansijerka, esejistkinja, kritičarka i prevodilac Maja Herman Sekulić napisala originalnu raspravu o digitalnoj kulturi bilo je celishodno njene ideje staviti u šire teorijsko sazvežđe u kom su bili neizostavni mislioci kao što su Adorno, Bodrijar, Debor, Fuko, Kaznev i Makluan.

Koča Popović - duboka ljudska tajna filozof, vojskovođa, državnik