Knjige – izdavač Službeni glasnik

Monografija o srpskom glumcu Petru Kralju, pod naslovom Kralj, nije samo priča o burnom životu i velikim umetničkim ostvarenjima sjajnog glumca, već i svedočanstvo o mnogim nepoznatim detaljima ove jedinstvene karijere.

VII dopunjeno i izmenjeno izdanje. Istraživanje nepoznatih podzemnih objekata ispod Beograda slično je pokušaju da se razume njegova nesvakidašnja istorija; podseća na guranje ruke u vreću bez dna, i to tako što se svaki put neko čudo iz nje izvuče, ili se makar nešto značajno u njoj dodirne ili oseti.

Knjigu Loša beskonačnost: prilozi sociologiji čine tematski povezane studije srpskog društva koje sam objavljivao u sociološkim publikacijama tokom poslednje četiri godine. Zajednička tema tih studija jeste srpsko društvo, a pisane su tako da se naslanjaju jedna na drugu, sa idejom da budu zajedno i objavljene.

U jednoj od najbolje napisanih knjiga o mejnstrim ideologiji takozvanog postmodernog društva, Brikner nam nudi veoma oštru, ali dokumentovanu (s obiljem istraživačkih podataka) kritiku ideologije i prakse neoliberalizma.

Po rečima autora, njegova namera je bila da izlažući postojeće teorije smeha postavi iste u novi kontekst u kojem će možda biti moguće objasniti šta smehologiji može da doprinese termin utopija smeha, kao i teorija koja na njemu može da nastane.

Otprilike u martu 1915. godine književnost se promenila – u nju je stupila Virdžinija Vulf. Svojim prvim romanom Izlet na pučinu povela nas je na nezaboravnu plovidbu od Londona do Južne Amerike. . .

Foto-monografija na srpskom i engleskom jeziku deo umetničkog projekta koji je baziran na portretima naših najznačajnijih muzičara iz žanra jazz-a. Umetnički koncept ovog ciklusa radova je da se slikom prikaže muzika kroz formu portreta ljudi koji su autori, stvaraoci, kompozitori ili interpretatori te muzike.

Ipak, zašto ne priznati, urednik se predomišljao između tri naslova: BITI SLOBODAN, BITI ROKENROL i BITI KAMEN KOJI SE KOTRLJA. Prvog se lišio zato da ne bi bio „samo“ citat čuvenih stihova, a trećeg jer je predugačak i nije lak za izgovor. Mada bi poruka rokenrola mogla biti upravo to: biti čvrst i postojan kao kamen, a opet pokretan, makar toliko da se pokrene drugi kamen, a drugi kamen pokrene treći. . . do pravog „odrona osećanja“.

„Nemoguće je Brazil, jedan tako prostran svet, poznavati potpuno. Proveo sam otprilike pola godine u toj zemlji, i upravo tek sada znam, uprkos svoj revnosti za učenjem i putovanjima, koliko mi još nedostaje za jedan stvarno potpuni pregled tog ogromnog carstva i kako bi čitav jedan život jedva bio dovoljan da bi se moglo reći: ja poznajem Brazil".

Al Andalus, Karmen, Don Kihot, El Greko, Toledo, Goja, inkvizicija, flamenko, Velaskes, korida, ali i Franko, Burgos, Almodovar, Pikaso, Lorka i Unamuno: samo su neke od odrednica iz ovog rečnika koji govori o jučerašnjoj, ali i o današnjoj Španiji. Senke i svetlosti…

Sadrži tri Lorensova putopisa: Suton u Italiji, More i Sardinija, Skice o etrurskim naseobinama.

Posmatrao sam još neko vreme suton koji se spuštao nad negdašnjom Novom Serbijom. Ne više od nekoliko minuta. Tek toliko, koliko je bilo potrebno da shvatim da se i mom ocu, još u ranom detinjstvu, sigurno prikazala identična slika, kada je jednom, nasred polja, iznenada, zagledan u horizont, upitao svog, daleko starijeg brata – A kako izgleda kraj sveta?

Verovatno da nikada ne bih upoznao vodeće ljude KPJ i nove Jugoslavije posle Drugog svetskog rata, Milovana Đilasa, Aleksandra Rankovića i Rodoljuba Čolakovića, niti bi bilo ove knjige da se nisam bavio istraživanjem istorije KP i radničkog pokreta u Jugoslaviji.

Dragi moj Petroviću ima elemente epistolarnog romana, ali teško ga je nazvati žanrovski "pravim" romanom – uostalom, to je teško reći za bilo koju Danojlićevu prozu; možda su još ponajbliže tome knjige poput To ili Kao divlja zver.

Književna istorija Jovana Deretića (1934–2002) najpotpunije je oblikovanje prošlosti srpske književnosti, ali koje je vremenom sve snažnije istupalo sa pretenzijom na objektivnost i apsolutnost u njemu predstavljenog znanja.

Opsednuta priča Jane Aleksić posvećena je jednom od najznačajnijih srpskih proznih stvaralaca na prelazu XX i XXI veka.

Od 1986. počeo sam da objavljujem tekstove o Draincu, zasnovane na obavljenim istraživanjima, među kojima je bilo i nekoliko feljtona, kratkih i obimnijih. . .

Da li ste ikada bili jedina osoba određene boje ili etničke pripadnosti u nekoj grupi ili na skupu? Kaže se da postoje dve vrste belaca: oni koji se nikada nisu našli u situaciji u kojoj većina ljudi oko njih nisu beli, i oni koji su bili jedina bela osoba u prostoriji.

Uprkos „racionalnim“ razlozima, očigledno je da pitanje (prestanka) postojanja nije mogućno ostaviti po strani i, u tom smislu, moglo bi se govoriti o kretanju ka jednom dubljem humanizmu, o ponovnom pokušaju da se, uz sve razlike koje smo uočili, uz svu (ne)mogućnost saznanja i delanja, postigne bliskost.

Da li je moguće u jednoj sumarnoj i panoramskoj knjizi predstaviti aktuelnu srpsku poeziju mlađe generacije u njenoj fluidnosti i raznolikosti, a pritom ne podleći generalizacijama, prećutkivanjima, spornim podrazumevanjima i raznim drugim oblicima uopštavanja koja su netačna u istoj meri u kojoj su i tačna?