Kroz
brojne verbalne dvoboje koji su često zabavni, odrasli čovek i
tinejdžeri stvaraju pre svega ljudsku vezu, u kojoj ima trenutaka
naklonosti, ali i trenutaka kukavičluka, budući da narator ovog romana
ni izdaleka nije idealan nastavnik.
Ovo je složen roman, koji navodi
na razmišljanje bez potrebe da se bilo ko ili šta osuđuje. Precizno
pokazuje da se prenošenje znanja ne obavlja kroz obučavanje za pravilnu
upotrebu aorista, već kroz upotrebu jezika. Jezika koji je u ovom romanu
bogat, živ i prepun duhovitih obrta. Fransoa Begodo nije želeo da
napiše ni odbranu ni pamflet, već jednostavno svedočanstvo puno
saosećajnosti.
