U žalosti za Pjerinom, svojom srodnom dušom, Freda potpuno zaboravlja da može da se desi da ni svog muža više nikada ne vidi. Što je najsmešnije, ona se nada da joj se muž nikada neće ni vratiti. Tada Freda počinje da se priseća čudnih okolnosti i događaja koji su je pratili tokom života – stravične nesreće koja ju je uzdrmala kao tinejdžerku, krstarenja Mediteranom koje joj je preokrenulo život. Ona pokušava da objasni kako se i zašto uopšte udala za Alberta. Freda kao da živi dva paralelna života – danju radi u mrtvačnici, a noću nastupa u kabareu, gde oslobađa svoju skrivenu strastvenu prirodu.
