Najteže je upoznati sopstveni grad. Treba se izboriti sa intimnom
topografijom jer ulice i mesta svakodnevno dobijaju nove slojeve, neke
svetle i prozračne, a druge pak mračne i neprozirne. Treba prepoznati
ličnosti na čijim leđima počivaju temelji jednog grada. Treba pronaći
primerenu svetlost i njome obasjati događaje i lica dok u hladovini
istorije čekaju nekog ko će ih izvući iz senke i podariti im zasluženo
mesto.
Simo C. Ćirković jedan je od tih ljudi. On pokušava da na
osunčanoj Kalemegdanskoj terasi nikog ne zakloni tuđom senkom. Nekom je
to videlo na dar, a nekom na sramotu. Od pesnika-vladara despota Stefana
Lazarevića, preko Dositeja Obradovića, Jovana Avakumovića, Klebera,
Apisa i ozloglašenog Dragog Jovanovića, pa sve do Nušića i Andrića.
Autor
oživljava stare beogradske ulice, biblioteke i škole, dvorske salone i
zagušljive bircuze. Iz stranica ove knjige šire se mirisi dorćolskih
trgovačkih kuća, topčiderskih drvoreda i tek istovarene robe na
užurbanom savskom pristaništu, čuje se škripa konjskih zaprega,
brektanje i zvonjava prvih električnih tramvaja i suptilni, jedva čujni
šum ženskih haljina sa šetnice, tadašnje beogradske „štrafte”. Ima tu i
mračnih tonova dvorskih spletki, atentata, čestih ratova i odjeka koraka
okupatorskih čizama. Poznatih i skoro zaboravljenih ličnosti. Srušenih
čorbadžijskih palata i novoizgrađenih mostova. Ulični panteon hulja i
heroja. Ovo je knjiga o Beogradu.
