Kodeksom osećanja, doživljajem
nedodirljive lepote kao nepresušnim izvorom pesničkog nadahnuća,
blistavo i besprekorno izgrađenim pesničkim jezikom i formom,
prefinjenošću i merom u izrazu, “Kanconijer” je izvršio veliki uticaj na
poeziju čitave epohe i na generacije Petrarkinih sledbenika -
petrarkista. Inspirisani Petrarkinim pesničkim zbornikom, oni su tokom
dva veka davali ton i činili suštinu renesanse ljubavne lirike.
“Kanconijer” je zbirka od 366 pesama, od toga 317 soneta, 29 kancona, 9
sestina, 7 balada i 4 madrigala. Zbirka se prirodno deli na dva dela: za
života gospođe Laure (veći deo “Kanconijera”) i drugi, manji deo, posle
njene smrti, koji je intoniran rečima: „Gospa je mrtva, s njom i srce
moje".
