Knjiga-varka: zamah joj je vidljiv kroz sveobuhvatnost pretočenu u
svojevrsnu mini-istoriju vizuelnih umetnosti, dok joj je sam tekst
oličenje širokih interesovanja autora. U njoj ćemo naći didaktičku,
obrazovnu nit namenjenu mladim čitaocima (od studenata režije i
komunikologije do onih koji proučavaju marketing i odnose sa javnošću)
upućenu i studentima umetničkih fakulteta, pa čak i publici koja „samo“
voli knjige, uz to još i ilustrovane.
Koliko god Kuvar Borisa
Miljkovića žanrovski, na prvi pogled, zbunjivao, on je putokaz ka svim
vrstama kreativnog i kreativnog u svemu. Ipak, knjiga se drži jednog
pravca: ona želi da pokaže proces i meandre poruke koja se stvaralačkim
činom, od reklame do jela, šalje tzv. konzumentu. Taj put ispričan je i
stručnim i književnim, rasterećenim i duhovitim jezikom. I (samo)
ironijom. Sazdan je i od strogosti u zahtevima šefa (tima i kuvara –
svejedno) prema učenicima; od zakonitosti struke; putopisnih niti;
intimnih ispovesti; hedonizma i umetnosti kuvanja.
Ovo svojevrsno slavljenje hrane samo je srećno izabrana prečica ka zapravo jednoj ozbiljnoj knjizi.
Autor
je kao hrabri i nekonvencionalni režiser preuzeo rizik spravljanja
ručka od skoro nepostojeće recepture u književnom stvaralaštvu: režirao
je sopstvenu knjigu na samim njenim stranicama. Dakle, Kuvar je
sačinjen, kako i autor sam kaže, od „kuhinje, hrane, strasti, erotike“. Vladislav Bajac
