Na nju se osvrnuo i Mihailo Polit Desančić u nekrologu Lazi Kostiću 1910. ovako:
... U poslednje doba, kada je u Srpstvu počela prevlađivati poznata
struja koja nije mogla goditi starim srpskim borcima, koji su pod
Miletićem vodili političku borbu, Laza Kostić se sasvim povukao iz
političkog života, pa je za tu novu struju imao samo viceve i
kalambure... Bio je moj mlađi prijatelj. Preživeo sam ga. Osećam tim
veću usamljenost. A kako će se osećati srpski narod prema smrti Laze
Kostića? Prema žalosnim prilikama srpskog naroda mora mu se iz duše
izvinuti tužan uzdisaj: Naši dani sve su bleđi, a junaci sve su ređi!
Brate Lazo! Umro si te silaziš u grob. Ali tvoja uspomena ne umire, ona
živi „od Indusa pa do Nila, od Moriša pa do Bojane“.
