Put od ozvučavanja
bizarnih političkih okupljanja do Hitlerovog bunkera u Berlinu, posut je
pričama dva glasa: Karnaua i najstarije, dvanaestogodišnje Gebelsove
ćerke Helge. Karnau sluša. Helga posmatra. Iz tog pojedinačnog uha i oka
Bajer, spektakularno vešto, poetički zgusnuto i jezički jedinstveno,
poručuje: nacisti nisu toliko voleli Firera koliko su malo voleli
čovečanstvo.
Karnauova opsesivnost ljudskim glasom, a potom i svim drugim zvucima
(od onih u bitkama na Istočnom frontu do samrtnih) svojevrsna je zvučna
kulisa koja povezuje svu koroziju uticaja nacizma na pojedinačne
živote.
Bajerova igra istorijske istine i laži nije jednoznačna niti
pravolinijska; neki od likova su postojali ali su imali druge uloge,
neki događaji su se dogodili ali ih nema, neko je bio mrtav i pre smrti,
a neko živ kada mu vreme nije. Šta god bilo u pitanju, Bajerova
analitičnost i rigidna disciplina detaljnog opisivanja drži pažnju kao
da je reč o kriminalističkom romanu. Na mestima na kojima bi se čitalac
tome najmanje nadao.
Nagrađivani i prevođeni glas savremene nemačke književnosti, prvi
put na srpskom jeziku. Veliki pisac.
