I dok se kikoćemo nakaradnom engleskom, Lu nam vrlo ozbiljno poručuje da smo i suviše različiti da bismo se tako lako, samo pritiskom na dugme, mogli razumeti. Za razumevanje i suživot potrebno je mnogo više truda.
Razvijajući tu temu autor nas sa međunarodnih dovodi do porodičnih odnosa. Čitav roman je uglavnom sačinjen od ogoljenih dijaloga, punih brzih replika glavnog junaka Telemana i njegove supruge. Čitaoci lako upadaju u apsurdni bračni univerzum pun pretvaranja i poniženja, ali i komičnih olakšanja. Kao i uvek kod Lua - samo je nekoliko koraka od normalnog do grotesknog i obrnuto.
Glavni muški lik, kao i svi prethodni ovog autora - antijunak, neostvareni je dramski pisac, koji se udaljava od porodice, ali i od stvarnosti, i u tom begu ima dva utočišta: opsednutost boginjom kuhinje Najdželom Loson i promišljanja o pozorištu. On ne uspeva da napiše dramski tekst, iako ga sve vreme živi.
Zavodljivo napisan, čudnovatim luovskim naivnim tonom, roman je istovremeno jednostavan, gotovo banalan, bolno istinit i užasavajuće oštar, ali ipak, pre svega, zabavan i to najbolje i najviše kada je tragičan.
