Gde je nestao jedan stojandin usred stvarnosti iseckane na froncle
uobrazilje glavne junakinje, koja bi mogla biti i savremena Alisa, iako
se zove Stojadinka?
I kako je sa svim tim povezan misteriozni ilegalac i super heroj jednog
prošlog vremena, Valter?
Ovo su samo neka od pitanja koje stoje kao okviri romana Mrtve brave,
uzornog postmodernističkog štiva čija se aluzivna i asocijativna mreža
rasprostire i u dubinu i u širinu književnog polja, ali i polja masovnih
zabava (stripa, te-vea, istorije, fudbala…).
Više različitih tekstualnih tokova stvarnosti, sa osobenim sistemom
šifri, uz stalno poigravanje na skliskom granicama ironije i umnoženim
identitetima junaka koji se međusobno uglavnom sanjaju, grade pred
čitaocem - ušuškanom u poziciju voajera spram tih mrtvih brava
stvarnosti - jednu, sasvim pinčonovsku, varijantu književne perspektive.
Duboko zakopane u moru priča, ova legenda o sanjačima, misterija
sanjanja usanjanog, u romanu Mrtve brave, poprima obrise sasvim
ovdašnje, balkanse savremenosti. Stvarnosti, možda daleko pozornije od
niza drugih koje se ovdašnjem čitaocu nude.
