Glas Džamejke Kinkejd, najznačajnije karipske autorke, katkad je naivno
kapriciozan, a opet i biblijski uverljiv, dok pripoveda o onome što
delom je upamćeno, a delom izmaštano. Sirovo sećanje autorke na
detinjstvo provedeno na Karibima – na porodicu, običaje, tropske
pejsaže – pročišćeno je i transponovano kroz osoben stil i viziju.
Kinkejd navodi svoje čitaoce da iznova promisle o snažnoj povezanosti
majke i deteta, lepoti i razornosti prirode, strujanju energije između
muškog i ženskog, važnosti običnih predmeta – kuće, šolje, olovke.
Preobražavajući naš ljudski oblik i naše okruženje, ovi nam prozni
medaljoni, na potpuno neočekivan način, saopštavaju nešto što ranije
nismo znali, niti slutili.
Čim je objavljena 1983. godine, prva knjiga Džamejke Kinkejd Na dnu
reke našla se u najužem izboru za PEN/ Foknerovu nagradu, a osvojila je
Morton Darwen Zabel Award, koju dodeljuje Američka akademija za
umetnost i književnost.
