Napuklo ogledalo, Mongolski bedeker

Nije bitno da li se nešto dogodilo već kako se dogodilo. Književnost je odavno preuzela ulogu stvarnosti u podjednakoj meri koliko je laž o „najboljem od svih svetova“ prodrla u život. Dva romana između korica ove knjige govore upravo o tome; o (ne)mogućnostima da poverujemo u vlastite živote iz prespektive iskustva, istorije ili ideologije ali zato stičemo veru u postojanje kroz urnebesnu prozu Svetislava Basare.

Jedan stvaran odraz nestvarne egzistencije i jedan fiktivni vodič iz stvarne zemlje verniji su i bolji tumači smisla od stvarnosti same. U tome je tajna Basarine romansijerske igre i ovih kratkih romana, koji sobom svedoče o svim onim idejama koje je Basara razvio kao poetičke osobenosti svog jedinstvenog književnog glasa i u nekim kasnijim delima. Naše predstave o nama samima više ne zavise od nas, ove knjige ih vraćaju bogatstvu mašte – istini postojanja u smušenom svetu privida i pričina.