I
u ovoj, najnovijoj, zbirci priča, Nemanja Mitrović je zadržao sve
osobenosti koje su krasile stil njegovih prethodnih knjiga: minimalizam,
apsurdnost, bitku između realnog i nadrealnog, budnost i snove...
No,
ova knjiga prikazuje Mitrovića i u dodatnom svetlu. Poigravajući se
sličnošću sa Harmsom i Čehovim, uveo nas je u svet gorkog humora,
apsurda (ne samo sna), u iščekivanje iz vremenske normale, gradeći kroz
kamernost prostora i dijaloške situacije prave minipsihoportrete
autsajdera i anonimaca, ali i čuvenih ličnosti poput Čarlija Čaplina i
inženjera Ajfela.
Nemanja Mitrović je i do sada raskošno škrtario
sopstvenim rečima. Tako je izbrusio stil i doveo rečenicu do usijane
jednostavnosti. Ponekad su ti jezički biseri na ivici nestanka.
Uostalom, upravo zato je ovaj pisac jedan od najboljih i
najtalentovanijih srpskih stilista među savremenicima.
