Nesavršeni vrt

Moderni čovek je, još pre dva veka, osvojio slobodu: da bira sebi norme i da upoznaje svet ne brinući šta su o tome rekli stari. Ali, zar neće morati da plati cenu za tu slobodu? A ako želi da je sačuva, hoće li morati da se odrekne opštih vrednosti, života u društvu, koherentnog i odgovornog ja?

Suočeni sa ovim surovim izborom, ljudi su osmislili više strategija. Strategija humanista sastoji se u očuvanju dragocene slobode, a da se ipak ne odreknemo vrednosti, društva i sopstva. To je, barem, njihova opklada i nju ovde izlažem, oslanjajući se na misao velikih francuskih humanista, od Montenja do Konstana, preko Rusoa. Ljudsko postojanje kod njih liči na onaj "nesavršeni vrt" o kojem govori Montenj: ono nije ni potpuno determinisano silama koje je stvaraju ni beskrajno poslušno pred voljom moćnika.