Da Hitler nije imao potrebu da brojno ljudstvo i tehniku preveze na
Istočni front, možda bi se od Beograda do Niša danas najbrže putovalo
srpskom železnicom. Da ideologija o rasnoj nadmoći nije nadahnula Leni
Rifenštal da u slow-motionu prikaže tela atletičara, mi danas ne bismo
znali da je Milorad Čavić u onoj trci zapravo pobedio Majkla Felpsa.
Leni Rifenštal nije izumela ta tehnička rešenja, ali ih je prva
primenila u filmovima tako velikih razmera. Takođe je i definisala
medijsko predstavljanje sportskih događaja kakvo danas poznajemo.
Činjenica da je opus Leni Rifenštal danas uvršten u kanonska dela
filmske umetnosti, jedini je moguć sled događaja. „Olimpija“ i „Trijumf
volje“ neizbežan su deo svakog kurikuluma istorije filma, iako se ideje
koje su ih inspirisale odavno smeštene u „ropotarnicu istorije“.
Rifenštalova kao ličnost – kao propagandista nacista – u kontekstu
istorije filma posmatra se odvojeno od Rifenštalove kao umetničkog
genija i pionira kinematografije. Njena ideološka pripadnost ne
relativizuje značaj njenog dela.
Marko Milosavljević
