Šikulin roman obeležavaju osećanja
nemira i straha. Glavni junak čuje čudne zvuke. Koraci prolaznika pod
prozorom prekidaju mu san. Ornament nije samo priča o sazrevanju mladog
čoveka koji pokušava da se snađe u haotičnoj svakodnevici u posleratnoj
Slovačkoj, već i neka vrsta parabole o religioznosti i o službi državne
bezbednosti koja kao da se materijalizovala od svih onih lupkanja i
koraka, od nejasnog zvuka koji je nalikovao krojačkim makazama.
“Da bude jasno: zovem se Matej Hoz. Imam trideset osam godina, a to su godine kada čovek može da bude svinja i po.”
