Ostrvo dana pređašnjeg

U vurtuoznoj igri baroka i postmoderne, iz pera velikog Umberta Eka nastaje još jedan roman izuzetnog književnog stila, bogat igrom jezika i protkan iskrenim emocijama.

Roberto, mladi italijanski plemić iz XVII veka, jedini preživljaa brodolom u južnim morima. Priču o njegovom životu saznajemo iz dnevnika u kojem je tokom boravka na pustom brodu pripovedao o detinjstvu, prohujalim strastima, o svom izmaštanom zlom bratu, opsadi i smrti svoga oca...

Ispred njega je nedostižno Ostrvo, udaljeno ne samo u prostoru već i u vremenu. Sam, na nepoznatom moru, Roberto de la Griv po prvi put u životu gleda u nebo i zvezde novog sveta, prepunog neobjašnjivih zamki, i hvata se u koštac sa misterijom koja zadaje velike brige evropskim silama toga doba: tajnom koja se zove Punto Fijo.

Ekova veština pripovedanja dolazi do punog izražaja na ovom putovanju kroz istoriju, filozofiju i savremena društvena zbivanja, dodiruje vanvremenska pitanja stvara emotivni naboj kakav se retko može iskusiti.

Jesam li dakle ovde da bih se zabluđivao o zabludi jedne zablude, ja koji sam samome sebi zabluda? Jesam li morao izgubiti sve i završiti na ovom čunu, zaboravljenom sred antipoda, da bih saznao da nema šta da se izgubi? No zar tom spoznajom neću dobiti sve, jer postajem jedina misleća tačka u kojoj vaseljena priznaje vlastitu zabludu?

Živeti u Antipodima, dakle, znači iznova graditi instinkt, umeti od začudnosti napraviti prirodu i od prirode začudnost, otkriti koliko je nepostojan ovaj svet, koji na jednoj polovini sledi jedne zakone, dok na drugoj neke sasvim suprotne.Treci roman jednog od najpoznatijih svetskih pisaca (nakon Imena ruze i Fukoovog klatna) kojeg odlikuje izuzetno bogatstvo jezika i osobiti knjizevni stil. U leto 1643. mladi plemic iz Pijemonta dozivljava brodolom u juznim morima, na posve pustom brodu. Ispred njega - Ostrvo do kojeg ne moze da stigne, daleko u prostoru, ali i u vremenu. U tom Moru Bezazlenosti nista nije bezazleno; i Roberto to zna od samog pocetka, jer je stigao na Antipode (gde bi ljudi trebalo da hodaju naglavacke, nogu podignutih uvis) kako bi pokusao (ne zeleci to) da razresi misteriju koja zadaje brige velikim evropskim silama tog doba: tajnu koja se zove Punto Fijo.

UMBERTO EKO

Umberto Eko (Umberto Eco) rodjen je 1932. godine u Aleksandriji. Redovni je profesor semiotike na univerzitetu u Bolonji, uredjuje casopis VS. Od eseja je napisao Otvoreno delo (1962); Mali dnevnik (1963.); Traktat o opstoj semiotici (1975); Lector in fabula (1979); Umetnost i lepo u estetici srednjeg veka (1987); Granice tumacenja (1990); Sest promenada po sumama proze (1994). 1980. godine je napisao roman Ime ruze (Premio Strega 1981), a zatim 1988. Fukoovo klatno (Premio Bancarella 1989).