Uprkos
velikom uspehu romana „Glad“, Hamsun je, ipak, tek sa „Panom“ stekao
svetsku slavu, kao najuticajniji pisac koji se ikada pojavio u zemljama
severne Evrope.
Novi prevod „Pana“ Flavija Rigonata bio je neophodan da još bolje osvetli ovaj najsjajniji biser norveške književnosti.
„Nije
važno da li pada kiša ili duva vetar; često neka mala radost može da te
obuzme u kišni dan i navede te da se negde skloniš i uživaš u svojoj
sreći. Stojiš tako i gledaš pravo ispred sebe, tu i tamo se tiho smeješ i
osvrćeš se. Na šta li tada misliš? Na čisto okno nekog prozora, sunčev
zrak na staklu, prizor nekog potoka, i možda na plavu pukotinu na nebu.
Više od toga nije potrebno.“
„Moja nova knjiga će biti veoma
lepa; dešava se na severu, jedna strasna ljubavna priča, bez ikakvih
polemika, samo ljudi pod drugim nebom. . . “
Iz Hamsunovog pisma, oktobra 1893.
