Jednog dana u rano proleće Dorit Veger se prijavljuje u Drugu jedinicu banke rezervnog biološkog materijala. Tu će upoznati nove prijatelje, uživati u lepom apartmanu i blagodetima najnovijih tehničkih dostignuća i proživeti ostatak svog života s ljudima nalik njoj samoj. Ovde su žene starije od pedeset i muškarci stariji od šezdeset godina – samci, bez dece i bez karijera u naprednim granama industrije – izolovani tokom svojih poslednjih godina. Postaju subjekti najrazličitijih ispitivanja i testiranja, da bi počeli da doniraju svoje organe – sve do poslednje, krajnje donacije. Iako pomirena sa sudbinom, Dorit u Jedinici spoznaje ljubav – i život najednom postaje nepodnošljiv.
