Kroz
ovu storiju naglašene urbane ikonografije, tu na Karaburmi i u parku
Studentskog trga cirkulišu predstavnici brojnih efemernih klasa – od
gubitnika do sofisticiranih prevaranata, te imbecilnih i prepotentnih
vladara situacijom i trenutkom. Pankeri, hevimetalci, narkosi, lezbosi,
čine ceo jedan uzvišeni megapolijski haos, koji diše punim, žestokim i
„kardinalnim plućima“. Priča o njima prerasta u ubedljivo štivo koje,
bez obzira na punokrvni verizam, od stvarnosti ne traži ogledanje, već
krv, znoj i suze.
Vida Crnčević Basara na primeru porodične sage
uskovitlava ogroman prostor značenja, kao što su obnovljena čulna,
duhovna, telesna, tragalačka i samotragalačka, pojedinačna i kolektivna
ljudska svojstva Naslovna paradigma je koncentrovano ishodište teme,
dramaturgije, likova i odnosa, sećanja i stvarnosti, zebnji i posledica.
Rat se na fonu porodice i određene uže zajednice tretira vrlo
sugestivno i stilski ubedljivo, dobro diferenciranim likovima, njihovim
po ličnom ishodu ipak različitim sudbinama, sledeći, uslovno rečeno,
suptilnu autorsku narativnu strategiju. To se u prozi ostvaruje vrlo
retko i uspeva samo ponekom.
