Te promene su nekad možda i manje od promena u
glavi i duši putopisca tokom i posle putovanja i stalnih potvrda da je
ceo ovaj naš književni svet u potpunosti izmaštan, ali se on i pored
svega ne razlikuje mnogo od stvarnog sveta. (...)
Putujem sa Pantićem
širom tog stvarno-izmaštanog sveta, sa praga doma svog. Svuda pođi, kući
dođi, posle oblaka nad Irskom vrati se pod naša nebesa, o kojima je
Crnjanski onako zaneto pisao. I mada se putovanje po Pantićevim knjigama
ne može završiti, mogu posle Priča na putu reći da je njegovo stalno
putovanje po mislima i duši višestruko nadmašilo, prepokrilo i zasenilo
sva njegova putovanja po tuđim meridijanima i pod tuđim nebesima. (Đorđe
Randelj)
