Putnici
od stakla je roman o dva života koji se odvijaju i u zbilji i u snu. U
snovima. Njihovo preplitanje jedna je vrsta umnožavanja događaja i
doživljaja. Takav je i čudnovati zagrljaj lirske nežnosti i epske
žestine. (Autorkina proza je u svakom pogledu i muška i ženska.) Kruna
ovog spajanja krajnosti kroz žudnju jeste – ljubav. A iza nje nalazi se
potraga za samim sobom, potvrda da smo zaslužili i da smo zasluženi.
Da
nije prigušenog i prijatnog, ponekad gorkog i bolnog, humora, ovaj
roman Jovanke Živanović bi nas prevario i odveo u prepatetičnu
provincijalnu realnost. Ovako, sazdan od inteligentne duhovitosti,
samosvesti i snova, on nas spasava i odvodi u svet i u književni užitak.
Do sledećeg.
Vladislav Bajac
